Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

сл

Ј. СТЕЈИЋ О ВУКОВУ ПРЕВОДУ „НОВОГА ЗАВЕТА“

изнсненје) колебанћ, воспитаванћ (и воспитанје), опредблђић (и опредћдћије), сајтиниванћ (и сачинфије), изображенћ, уображенђ, уваженћ, рђшаванђ (и рђшенје), заклточенћ, дћланћ, одношенћ, споразумлћић, повђренћ, обштаванћ, наставлннћ (и наставлћнје), умствованћ, исправлннћ, чествованћ, жертвованћ, обнародованћ (и обнародованје), дђиствованђћ, руковођенћ, устронванђ (и устровије), разематранћ и разсмотренђћ, установлћић, надзираванћ (и надзиранје) ит.д. За све ове рбчи, мЕслимђ, тако се исто, као и о онима г. Вука, може рећи:

а) да су намђ оне за нашљ „кнрижевнвш 6ЗБЕЉ „потребне и нуждне;“

6) да 11 ни'емо могли чути, да се у (простомљ) народу говоре;

в) да се „ласно могу разумфти и сљ народнемљ рфчима помђшати,“ и

г) да бм млоге одђ ни овако и напшростти Србинђ казао само кадђ бе му затребале.

И тако кадљ оне славенске, посрблћне и начинфне рфчи, ков 6 г. Вукљ овомђ приликомљ употребло, нису качество народности нашегљ езнка у нЂговомђ преводу „Новога давђта“ побиле и поквариле; то неће, надамљ се, нико моћи казати, да езнељ у другон каквоп кнђизи, у којон се не само те г. Вука, него млоге и одђ ове, мномђ овде наведенм а и други таковм рћин налазе, не такође нашљ „народнвш србСЕЛИ ЕЗБЕЉ,“ предпоставлимђ наравно, да се у нђму противљђ свопства, народнога говора и правила писмености нје погрфшавало.

Али што годђ лоди раде, то све сђ временомђ сазрева; по времену дакле имаће вђшти и општији мод, кон "ће болћ умети и моћи „бирати“ и „правити“ потребне и нуждне за нашљ „внљижевнви е3миљ“ и кон "ће одђ свио ове рћии, ков 'смо ме узели и начинили, или ков "ћемо 1оштђ узимати и правити, само оне згодне и добре „задржати,“ а остале изметнути и заборавности предати. Па ни ово неће само нашљ, „прије у свијету нечувен покор“ бвти!

5) Г. Вукљ сасвимђ слободно каже: „има (у овомђ нђговомљ преводу) ријечи 84, којијех нијесам чуо у народу да се говоре, него сам их ја начинио.“ Међу тимљ рфчима и ове се налазе: вртар, трубач, из браник, четверовласник, осветник, преступница, виноградар, вратар, прељубочинац, прељубочинство, незнабоштво, отпад, распусна (књига), смјерност, избављење, извршење, обновљење, окамењење, оправдање, осуђење, очишћење, познање, покајање, помазање, помирење, понижење, посвећење, послушање, непослушање, потврђење, похођење, приготовљење, признање, примирење, утврђење, грабљив, [појучљив. И за ове рђчи каже г. Вукљ, да ЈИ в онф начинјо !! Кадљ ово странни лоди, на пр. Нћмци или Русси, коп насљ и наше кнљижество до зла бога мало и чудно познало, разберу, мораће узвикнути: „Лдни ти Орби; а да шта 'су они у свомђ кнљижевномљ везу досадђљ имали, кадљ нису у нфму имали ни ове. рђии, док имљ ево не дође г. Вукљ, да имђ1и „начини“ и са своимљ преводомљ Новога Завђта у год. 1847. даде! Еле, право наше новине и наша учевни лђтописи кату, „кои наравно не лажу,“ да в у Срба единми списателђ г. Вукљ; што имђ овђ да, оно имаду, и што одђ нфга добио, оно в само србски и валлно!“ Нето мм се усуђувмо казати: „Овакомђ свов!“ Г. Вукљ е

ср

со 5