Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

590

три дана стов кодђ мене и не:мајо ништа, всти. И ако 1 одпустимђ гладне кућама неовшмћ, ослабиће на, путу; врђ су млоги одљ| нђи дошли изђ далека. И одговорише му ученици нђгови: Одкуда "ћемо узети леба овде у пустминђи да 1 наранимог И запшта 18: Болико имате лебоваг А они казаше: седамљ. И заповеди народу да поседа по землБи: и узевши онм седамђ лебова и хвалу давши, преломи и даде ученицима своимђ да раздаду и т.д. Ев. Мар. гл. УШ.

Или: л одо сувмиљ путемђ и дођо у шуму. Ту нађемђ човека, кои одљ зиме дуваше у руке; л му назовемљ: добарђ данђ, а онђ мени ни речи, већђ се диже као бесанђ, и истера ме изђ шуме. Л се другимљ путемђљ вратимђ на брегђ, гди се нађемђ сљ моимљ добримљ, лтобезНЕМЂ И верним прантелљима, кон се текљ удалили биа'у одљ неки ромк, слепи, немм, узетко и други лоди ит. д.

Ј. СТЕЈИЋ О ВУКОВУ ПРЕВОДУ

„НОВОГА ЗАВЕТА“

већ три дана стоје код мене и немају ништа јести. И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су мнојги од њих дошли из далека. И одговорише му ученици његови: откуда. ћемо узети хљеба овдје у пустињи да. их нахранимог И запита их: колико имате хљебоваг А они казаше: седам. И заповједи народу да лосједају по земљи; п узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, пре– ломи, и даде ученицима својијем да раздаду и т. д. 14.

Ја одох сувијем путем и дођох у шуму. Ту нађем човјека, који од зиме духаше у руке; ја му назовем: добар дан, а он мени ни ријечи, већ се диже као б[и|јесан, и ишћера ме из шуме. Ја се другијем путем вратим на бријег, ђе се нађем с мојијем добријем, љубазнијем и вјернијем пријатељима, који се тек удалили бијаху од њекијех хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и другијех људи.

Особито в ово прекомђрно ијенф готово аченђ и свђдочба, да уму,

кон се овако езмкомђ изражава, не млогто за скупемиљ временом стало, а осимљ тога се оно заиста врло неслично односи кљ| онммљ тврђимљ нашимљ рђчима, као што сву: кретђ, претђ, тврдљ, врђ, рђа, брзђ, мрзити, пржити, трзати, дрктати и т. д. Да в овммљ „Ерцеговачкимљђ“ нарчјемђљ мало мекоте одљ онм вокала, коп 'су тамо, гди нису нуждни, онолико нагомилани, и у ове пи оваке рћчи дошло, па онда нека бини бвгло, да му се више него овомљ „Сремско-ербтскомљ“ кланимљ !

в) Ово „Сремско“ нарфчте бмло е базисљ писменога езнка и у стара наша времена, као што се сват о томе могао увђрити, коме су познате писмене наше древности, на пр. законикљ цара Душана, царске дипломе, хронике и т. п. У новон пакђ нашон кнљижевности и писмености, одкако в Доситен (рбекомљ начино, управо ово „Сремско“ парћчје нашега „народнога езнка“ влада. Олободни и изображенји част народа, кол за кнбижество мари и подпомаже га, и редђ ученљт од, кон кнБђиге пишу, ако неколицину изђ нфга изузмешњ, сављ овммљ нарђчјемђ говори; оно се дакле више п негув и неговати мора. Кнђижество в наше, да тако кажемљ, већђ лћио и ногомђ пошло, и збори намљ сваки данљ овешмљ нарђчјемђ; нфгови 'су намђ дакле звуци већђ мили и обични постали, и зато се л надамљ, да ће се оно за кнљижевнимни нашљ еЗБГЕЉ и одржати засадљ и за унапредакљ.