Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

110 РЕЦЕНСИЈА 1 ПО 11 ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕлИСПуМУ“

-206

-216

чинити, и по нђош сви еднако да пишемо. Трето извернуте рђиш испра“ вимо, тверде, п безђ самогласна писмена, ков се изговарало, умегеша то и са самогласнеиљ писменемђ растворимо, пакљ твемо онда плати! правеш нашљ Сербектт езБљ п признати треба, да е се нашљ стари еЗБЕЕЉ Сербевти, весма мало отљ Славенскогђ разликовао: то намљ свђдоче онп наши народи, ком у онвг земла живе, као што рекосмо, коесу перво отечество наше бвле; свђдоче и древни кое гаје Сербскти рукописп.

Сада Ллобезнји мон Читатели да видимо откуда. мвг Серби происходимо2 и зашто се овемђ пменемђ зовемо Зашто ле насћ Рацвг напменоваше» — Мтњу овдје укратко изђ Теторте довести, поне за оне наше. кош Тсторје читали нису, налазимљ за добро.

У време оно, кадђ е се спливш и многочисленннт народљ Славенскти па Асје у Еуропу кренуо, перввт кралљ населпсе при Церному моро у Штркасји; потомђ преду у малу тартарпо; отовудљ повуку се Ељ Дунаву, у саданто Бесарабџо, Молдавцо, п Валахпо: но будутви толико шхђ е мното бмло, да се ни у Ми исте предђле сви смбетити нису могли, пружесе и преко Дунава у Греческе провтише, у долна сирфчђ и горшо Мусепо, ненфшну Болгарџо ш Сербпо, кое земле от5 Грековђ отму, п на нима се поселе. Онш сви, докле су као еданљ велијвин народђ ове земле сљ обе стране Дунава обптавали, звалисусе славини. Но потомљ кадљ су вожди ихђ, еданђ едну, а друми другу част изђ пстогљ народа узимали, п ово кљ востоку, ово кљ сбверу, или Ељ западу отводили, п по ветђон части Еуропу псполнивали: пртиму себи п нова пмена. Еднш ОТЉ ВОЖДОВЂ свопхђ, као Москови, отђ Мосока, коп почти величашшу част славиновљ узме, ш кљ востоко-ећверу отведе, п као друм пменемљ Чехљ сђ едномђ частомђ оде кљ западу, и насели землло, којо по шмену нђговомљ, Ческомђ назову. НЂЕТ пакљђ отлучесе кљ сћвернниљ странамђ, препду Карпалтческе горе, ш установесе у нђеи пола, коло землто Полђскомљ напменуло, ш народљ Пола. И тако далше част отђ части дђлиласе, и разни народи отљ едногћ Славенскогђ народа постану. Као Моравце, отђ рђке Мораве, при коеп се населу; Ерватн отђ глатола ерватисе: Крапнце. отђ краћне и тд:

Заоставша пакљ част Славиновђ при перв своп у Еуропи столица, у еднон сирбчђ и у другоп Мусећи, разаблисе такожде временемљ на двје части. И онп, коп су у долнош Муссти узљ-дужљ Дунава бвши најзову се Болтарами. Ово су шме отђ нћке воде узели. А они, копсу у горнон Мтуссти обитавали, напменулосе Сербамш. Обаче отђ какове су рбчи Сербш ово име себи узели, нје намђ толико извћстно: едал' отђ мале нђке рфке, кол се п данасђ тошњ у Сербти Серпомђ нариче, плп от града истог имене, за кон пишу, да е пногда поредљ те воде бно: Ботђ — вна ! Беземертиви нашљ Росподтиљ Ранчђ у своеп Теторти доказуе, да е име ово Сербинљ отљ Оерпа узето, ш доводи овако: да су сирђчњ Славави у Гречески провјнцта заоставшти посланншкомљ пришедшимљ тмљ отђ Грековљ, на вопросљ: Твосте Ви, ш каковти сте вег лоди, кош наше земле пи далше узиматег Као поносително и смћотви имђ се отворили „Маг смо Оерпови, конесмо дошли Васљ пожифти, по нашљ народђ у овљг земла населити.“ Ели тако бело, тко бег управ' знати могао — Отљ