Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena
офа ин а
аналима ин
| | |
молити, да ОБГ МЕГ могли КЕ
сочинена Милова,
п Житедо Тителскоме. Частђ Вторал. Вљ Будимћ 1817. — На 50, 1 слика, 14 лист. и 308 страна.
РЕЦЕНСИЈА ГП ПО ЕЊ. »ЂУБОМИРА У ЕЛИСПУМУ“
Но опоминемђ, и молимљ п друге наше учене младитве и лобезне Свгтнове Сербске: цвђтђ Славнога нашега, народа, кон се сада уче, да конмђ бр Ботђ благословто труде нБтове, те бег способне себе ошутили за народђ свош што писати: нека наблодавало своћства езмка своегћ, нек“ поворствуго на правила; и малое вниманје може Пућ руководити, латков се у своему езнку исправлати: ако ТОШБ п не имамо траммалтку,
али, ондатђе за насљ и болћ бнти. (љ КОШМЉ же-
а кадљ будемо но им ланземљ препоручуемсе МОШМЉЂ чптателемђ у лобовђ п есмђ свагда, моему
роду наслужби у Новомсаду Октом: 3. 1818.
Вашљ М. В.
———=—=—=———
12. У трвом издању 116 књиге
„Љубомира у Елисиуму““) штампано је, после посвете, на лист. 8.
—-14. (без пагинације) :ј
ПРЕДИСЛОВ|ЈЕ [у ком Видаковић, почевши од 2. стране 10. листа, палице 27 Слога моето п ез
ва што се каса, то напредљ В тели кажемћ.
да сазљ л п у овол части, више Славенскаго нашето езвка оконченти узммао, и кому се годђ ово не допада, и молимљ, нека ми опрости, и имамљ оваковни вкусђ, имамљ обаче ! узрокљ моп велику, за што то чЧИнИМЋ,
амљ добри читазарђ нежели и у первоћ,
А што е прошасте тодине онбш безименнетћ братљ моему Усамленому ЕОноши на. мене реценспо издао, тледимђ! онђ пстЕШ по моему у езнву нашему раз оно време спавао, болћ бв. учпнјо, неже ли што е оно писао. Онљ некљ се води по своему ввусу, а Ату по моему, и она правила, кол онђ мени у езвњу препоручуе, некљ задержи самљ за себе. Онљ мене шилђ џ у ићку писменицу| (пакљ ТошБ сљ онаковнмтђ тономљ говори, као да 10 6 Онљ самљ сочинјо) да почерпемљ правила, по конми ба кните писао. Изљ лобопвгтетва, узмемљ и отворимљ псту писменицу тап ма, или тђу се Правиламљ ОНЉМЉЂ смћити, или Кон в сочинителђ у нБоћ изоставто, Читателемђ исповђдам, дити могао,
сверху евнка у а на то ни мало не смотренпо, да е за
! Но нисамљ знао у за онолика писмена, Мотити! — И истину Вамљ мопић да се и нисамђ доволно оному списателло начукако е се онђ смћо усудити онако до кровава живца нашу азбуку подкресавати, и онолика наша врасифиша шпемена около 16, безљ, КОИХЂ Мт не можемо бмти, изоставити! како е се дерзнуо велимђ, у ову лобезну народа нашето зђницу дирнутиг А што е се преварто по-
ао п други сљ 24—95 писменћ бвтти, тому
[7) Лобомирљ у Елтстуму или Светозарљ, и Драгинл. Мо
ралнал повћстњ; номљ Видаковичемљ. посвацена 1: Т'мотејо
Гемрмевичу, Квице
ГТРАМАТ. И ПОЛЕМ. СПИСИ В. СТ. Е., Т. 8
113
106
Па