Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

190 РЕЦЕНСИЈА 1 И П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

«8 6н догадђало | Или може бмти да мисли, да 66 лоди нђму дали оно вино што поппо на кући. Шта ли му смета, што Срблђи по обмчало славе свога свеца — крсно име — и всселесе узљ месоедђе и играо; Видла жаба гдђе се конђи куто, па и она дигла ногу. Тако и нашљ Лообомирљ валчда е чуо где Досивеџ пи Рељковић (и Тоштђ гдђекои) вичу на обнчае народне, а нје знао расудити, да су они у томљ сви лудовали. Кодљ свакога су народа напсвете ове три ствари: Законљ, езмкљ пи обомчаш: тимЂ се народи еданљ сљ другимљ родђавњао, и еданљ одљ другогљ разликуго. ако народљ изгуби те три светниђ, онљ изгуби и свое име. Но апде да речемо, да мн не бнсмо изгубили нашегђ имена, ако бб и оставили наше старе обмчае, алп нека намљ каже Ллобомирљ 1) шта бм смо добили се тим; 2) Кадљ он народљ престао свадбовати, славити свеца, веселитисе и играти; о Божићу ложити баднлке, простирати сламу, мгесити чеснил, полазитисе ц постати житоме, и мирбожатисе; уз5 месоедђе игратисе ноћу трстена пч љмолатисе узб бели недело : о Цвегетима ићи на ранило п пђвати; о Васкрсенио туда тисе црвеним» и шаренммљ лима : купатисе о Гљурљеву дне у селену: брати тиважњско двђеће ч вити вјенце од5 нбга; ићи по намастирима; држати завђтине п носити крсте и литје: чувати бабине и т. д. Кадљ бм то велимо све престао народђ чинити, шта бм почео м%ето тота! Волови могу бвти бевђ оваковм ствар, али леди не могу; то знао, и знали су свагда, сви прави Филозофи, али незнао овакови луди реформатори —); Како селице ппо у недвелло предђ кр“момљ (— да! као данасљ овудђ по Нфмачкоћ —); вако „пориадочнни и честини мужљ,“ пошто сврши свое послове, сбде увече сљ дђецомђљ и са женомљ за трапезу те вечера, па се онда моли Богу и иде спавати (— а не зна, да се Ерцетовци и прте вечере моле Богу, и то е наиглавији молитва : зашто се морао сви заедно молити; а послје вечере молесе кадђ кое досше спавати, као и уготру кадђ кое устане —); како е у дому, гдве домаћинљ и домаћица добро „живу“, „отнише обфлено“ (— да! по Ерцеговини су огнљишта као по Бечу и по Пешти —). Како е онљ своимљ селицима (у Ерцеговини) поставлло нове обнчае: да оду са свештеникомљ и тоштљ ељ еднимљђ пили двоицомљ, да даду пбуку ; па кадљ подђу водити дђевошку, нека зовну „нбколико добрмхљ прителет, “ и безђ сваке уке, буке и вмке оду у цркву и вђичалосе, па