Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА ГИ ПО ЕЊ. _ЉУБОМПРА У ЕЛИСИУМУ“ 131

онда кући: свештеника и напвише Јошт двопцу „можешљ на обЂаљ уставити; а прочимљ захвали на прителеству и отпусти ихљ.“ Кадђ продње недђелл двје дана, онда нека по могућству справи частђ и зовне опетђ свештеника и друге добре пртателћ; „доведи, ако хоћешњ и мустканте, пакљ лбпо и честно провеселисе у твоему дому сљ твои добри пршители цђлви данђ,“

и т. д. (— овакову свадбу нека чини Лоојбомирђ кадљ стане гл женити Светозара, и Г. В., ако му се допада, кадљ се самђ узжени.')

Како су изишли, Лобомирђ и Аристидљ са СОветозаромљ, да се продђу неколика дана, па се навукли облаци и почела „ТАђ кол капла, као человђческа глава на земло падати“ (— ала разумле човекљ Физику! —), па се провалили послје облацн, и едва су испливали на конђма и нашли земмо; како су ноћили (друм данђ) кодђ некаква Луке, где су имљ уготру пђвали славуи по шуми (— штета што и данасљ не пћвајо славуи узљ бербу, него само у пролћће ! —); Како су одатле идући нашли дљевопчицу (близу едне куће) тдђе ЏПели платно, па Светозарђ чекао оћели се исправити да види „ели лфпа,“ а Лробомирђ му рекао: „Деране тн! а какову бб си корнељ оттудђљ имао, што 66 си то видјо.“ Онда Аристидљ: „Е моп Господине ! замичу нђгове очи за, оне бфле ножице.“ Како га е она погледала и „привела му сердце у трепетђ,“ и т.д. Како су дошли кући ЛМлатона и Пелопиде (— овдђе бнемо другомљ Списатело могли напоменути, да нје обнчал у овакимђ случаима узимати имена, кол су већљ одавно позната у исторји 1) што овдђе сваки може помнслити на Платона Филозофа и на Пелопиду вотводу, а 3) Готово свако столфте има свол особита имена: Богђљ зна ели икаквомљ човеку у Грчкоћл у 1494» столђтио било име (Сократе, или Платонљ, пили Пелопмда, или Аристид», или Ипократђ и т. д. али кодљ Г. В. не треба гледати на овакове ситнице —) и послје ручка Ллобомирђ легао спавати, а Оветозарђ почео ватати рнбе, па га опазиле двје дђевопке (Агра и Агаши, кћери Платонове) и звизнуле му (!) те отишао нима у градину, па му дошле „подђ руку, една сљ едне стране а друга сљ друге“ и одвеле га подљ ора; како су га пнтале ков и отвуда е, и оћели кодђ нђи преноћити, и пр. Како 1И

1) ове бловотине и будалаштине Ллобомирове може свакти прочитати Одљ стране 369—887.

дуж