Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

132 РЕЦЕНСИЈА ТИ ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСПУМУ“

48

о

е онљ мђрто очима, и „у бесЂди искуби да е стари сестра. (Агра) весма. разумна, и добра сердца; дБвица при себи и при честнишљ мислет; младу пакљ по нфчемљ позна, да е мало горда и подмиглива; а притомђљ у лобови гори, и чисто смушена.“ Како му е Агра рекла: „што насљ тако 38мншлено гледате, нетђете ли насљ куповати: Мислимљ то, 0т– вђша младитњ, кадђ би Агаша, вако е лбпа, имала ваше сердце и Вашу наравњ!“ (— паметно момче и учтиво ! —). Како имђљ е приповидњео за дђевоику што е видео гдђе бтели: платно, како е бацила на нђга „еданљ тихи. но и лаобовнНИ погледђ,“ и како су топ бшле „ноге ббле вао СНЂГЂ.“ Како е миловао Агашпне. руке говорећи, да су бтеле, мекане п вруће, а она почела дрктајти, и Т. д. Каво е Агра отишла. да бере крушке, а онљ остао самљ сљ Аташомљ, и швлаое имали га радо. „На овни вопросљ она повлачетњи очи на ићга, лобко га погледи, и тихо се насмее, стисне му руку и ништа не рекне.“ На кое онђ „Но! и самђ со тимљ задоволанЂ, 4 васљ лобимђ, а Васљ милуемљ, полобивши 10 ; ово е Тошњ ветфу знакљ, него стисненје ваше руки могот. Она. се сва зарумени, и пустисе у сладко унннје, сердце е нћно ветма ударати почело, и но ветљма узнепоколвало. Она хотише нбму нешто рељи;“ но онљ чуе старпо сестру гдђе тресе крушке, па устао и отишао нђоп, а ову оставто. Како се Агаша расрдила на нћга, па 11 Агра мирила, и рекла му: „Чудна смо мн лобезини мон! Сушества; у насљ слабому полу н!е сердце као у Васљ: ми кадђљ лобимо кога, преко сваке мђре мобимо и строго захтевамо, да и насљ таковни лоби“ ит. д. Како е Аристидђ одазвао Светозара те отишли у шетноо, како е увече пзишла мати Агрина и Аташина у шетик предђ 10сте (са кћерима), па срела деодору (— ону што има бтеле ноте —) где иде сљ боблила, и рекла Топ да се обуче, а Агаша: „Да! то топ Топљ треба, да се обуче и накити, валђ да су 10 просити дошли. Та кушљ! — Здотво (— то е лтепо! —), рекне мати.“ Како се помирјо Светозарђ сљ Аталштомљ и увђрпо е да е лоби и чествуе (— ако и нте имала добро срце —). Како е спотраданљ нашао Светозарђ Оеодору у градини гдље залфва цвјеће, па му она дала цвјетђ, а онљђ јод рекао: „дахвалоемљ понизно! а сљ чимљ ту а Васљ служити! — деод. 1 отљ васљ не потребуемљ ништа. — Овет. Хмљ! поне еданљ полобављ“ — Овод. Превали на нфга свое красне и велике очи, осмбнесе и погледи кљ земли (— то е нешто наликр