Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА 1 И ПО БЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“ 188

на стидлљиву курвицу —): То бмти неможе, рекне му! — Свет. За што Сердце мое: — беод. Зато, зашто самђ н спрота, а Ви сте Господинљ! (— то е као оно што приповједао: све велишљ ал' не ћешљ —) Но имамо мн овдђе двје Господичне; Господареве дцери, отђ коихљ млада весма лђпа, зацедите полобављ тан за но. Нисте го видилиг — Свет. 4 нисамђ.“ (— просто момче! не зна да лаже! —) и т. д. Како е онљ Бо загрлто и полтобјо: „прими овап полобављ отђ мене! ово е еданљ простодушнни знакљ искренне мое и чисте кљ теби лобови, онљ нека буде сватеит залогљ моего сердца. Доволно Господине! доволносте ме увђрили. — Оеодоро мол! — (она погледи на нђга) лобишљњ ли ме искренно ' — Чисто е мое сердце, чистал лобовђ, непорочна е мол кровђ,“ ит. д. Како е Агаша бмла пошла у градину, да набере цвјећа „и Светозара при первому састанку ељ нимљ послужи“, па и затекла гдбе се грле и лобе и тако разговарао, и рекла Светозару : „Бездћлниче еданљ, невђро и лажо, есили се синолљ самномђ онако лобовно, онако нђжно разговарао, а садљ тражишњ другу! ти си Господинљ!“ (тоштђ му е мало казала —) и т. д. Како су е послје молили, и онљ и Агра, да се не срди, :љ

и онљ е увђравао да е лмоби (— морао е бити некаковљ вђтренлељ и будала —), и да ће топ лобовђ пламенитима рђчма предљ Атромђљ завђшати. Како е потомђ узло Светозарљ на конла, и отишао Оеодори на Оћлило; како е ту дошао човекљ сђ колима да води Оеодору Луки брату Платонову, па е онф подговорто да не иде, него да се сакрме тамо гдђе на путу, кудђ ће ударити они, па ће е онђ узети и одвести у ЕлиЗтумљ, и она тако учинила. Како су се излобили на поласку, и Светозарђљ казао Агаши: „Заборавите на мене, заборавите на све, што смо имали между нами, пављ љете мирни бнти; и исправите сердце (— то е учтивостђ! —), пакљ тљете шастливи постати“ (— штета што не знамо, шта е она иђму казала —). Како е пошао Пелопида, сљ Агромљ и сљ Агашомљ, на колима, да 1И испрати; како су испили „за сретљна пута Тошњ по чашу вна“ и отишли. Како су на путу сћли подљ липу и скинули чутуру сђ кола, и почели пити, а СОветозарђ отишао да вата лептирове. „Агра е ту тихо пђвала и дружство веселила; а Агаша устане мало, и погледи на ону страну, кудљ е Светозарљ отишао. Пелошда за дати способђ, да се она сљ нимљ састати, и понђфколико рбчти