Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

134 РЕЦЕНСИЈА 1 ПО ПО ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕлпспуМу“

48

с

проговорити може, рекне: Аташо! отнеси дбте мое! ово парче (—- зашто нје Пелопида, као Грвљ, казао хомад», него парче: —) пите младомђ Господину (— та тое пезевенкђ! —), а га понудихђ вели сљ втномђ, а за питу вђра Божји и заборавјо самђ.“ Како е Агаша отишла и нашла (ветозара у чести сљ Оеодоромђ, и рекла: „А! а! таковљ ли е посао! Чекаште садђ тђу п Вамђ обошмљ читати буквице,“ и полећела Оеодори у косе, а Светозарљ: „Но! но! што тњете Ви Шриступите само овамо; дигните руку на но, ако смђете! то е ружно отђ Васљ! А отђ Васђ е лбио, срамљ. да Васђљ буде! отмамити тудђу девицу), нисамљ вђровала, да еданљ Господски сБнљ толико безобразенљ може бвти |“ Како е Светозар одвео Веодору „исподљ руке“ предљ свога. оца, и она се зачудила, кадљ е видела Ллобомира, и казала да е она Драгина (— чудо како е ше могао познати Светозарђ, или она иђ%га, у толикомљ разговору, графио и лобаи. или како се нје она сфтила, кадђ Топ е казао, да е изљ Елизјума —). Како е Драгини приповидљела, како су Ллобомира преварили, да е она умрла (— да е бно Ллобомирђ паметанђ, и да е маро за Драгиноо, не он га онако могли преварити: зашто бн пнтао кадђ е умрла, где е умрла, колико е лежала, гдђе 1оД е гробђ и т. д. —), кудђе пролазила и како е ту дошла. Како су се потомљ разговарали „на ногу за сретљна разстанка при чаши втна,“ а СОветозарљ. фЕшо Агаппо п нудо е, да се полтоби сљ Драгинљомђ и да се помире, а кадђ она шје ћела, онда топ рекао: „о ти малодушна и злобна дђвице, краснии цвђте безђ муриса:“ и т. д. Како е потомђ Агаши жлекнула предљ нђга, п завђцаласе, да ће до смрти у дбвству животљ своп провести и т. д. А Светозарђ 1опћ рекао: „О тм и лмобве и почитан достопна дђвице! како самђ се п варао о твоемљ сердцу, Но зашто лмобезна мол клатву положи, да се нитда удавати нелљешњ“ 0 Агашо отступи то отђ такове мнели, кол тебе противљ Божја намђренји отвлачи“ ит. д. Како су се растали и отишли свак својон кући. Како е на пролфће дошао Платонљ сљ Агромђ и сљ Аташомљ у Елизјумђ, како е Аташа питала Светозара, лоби ли онљ Драгиншо, и мисли ли

1) деодору су они бмли примили као сироту, те ти служила, п мати е Аљашина пазила као своло кћерљ, но будући да е Агаши на но мрзила (што е била аушша одљ нб), зато су ћели да е пошло Луки Платонову орату (главе су ови у почеранљданљ нпоћили, кадђ су имљ славун пђвали) да е узме за жену.