Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА 1 И П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕлисиуМу“ 185

е узети за супругу; како е Светозарђ говорјо Драгинђи за Атаппо: „Спрота! какотђе своп вђељ онако лЂбпа, онако научена безљ друга провести, безплодна остати!“ — А Драгина рекла: „О! нетђе она то учинити, она е млада, промљђ_нити тље она ммелђ свозо“, и т. д. Како су оставили Елиатумђ, и пошли у Орбпо; како су дошли у Ерцеговини некаквомљ човеку на конакђ, па кћи нђегова (,„дђвица около своихљ 12. 13. лђта“) похвалђивала (Оветозарове свилене алђине, намђштала му рукомђ косу, осапиваласе на нђга, и казала му: „Ала си ти лешљ (— као Ерцеговка требало 066 да е рекла лгешљ, пли као што Г. В: каже лбаб —) Господине.“ А онђ е полтобјо, и она нђга потомљ (— да! то су стари обнчан Србски. а особито Ерцеговачки —); како су ш дочекали у Савинама: ударала велика звона, свирале трубе, древошке у бтелием алљинама са зеленимљ вђеншима у рукама стале у два реда, мала жљеца „обоего поља“ сљ котаричицама швјећа, а землђдблит са зелентмљ житомљ % српом у руци: ваво су викали сви: „Да живи нашљ Господинђ, и нашљ лобезнни отацљ Соволовичђ. То рекши а две стану бацати вђнце предљ нфга, а мала дђца просипати пеђтње по стави: земледђлци клекну предљ нљимљ“ (— Све су то стари обнчаи Србски, него не знамо у каквомђ су плљђснивомљ Нфмачкомљ роману сачувани —); како су послте изишли еданђ данђ на воду Савинашљ, те ручали и веселилисе до ноћи, па Светозарђ заспао мапци на крнлу, онда рекла Косара Мелиси да иде напрједљ, зашто ће топ плакати дете, а она одговорила: „Ше ми за нђга, нбга допкини болђе чува, нето и; но ако буде нам» Косма дошао !“ (— И ово су Србски обнчан изђ 149%љ столђта! Али будући да е Мелиса била, Грвина, тако може 101 се одбити на дару —). Како е Оветозарђ ту усијо, да е велика прекрасна звезда полећела Одљ сђверне стране и улећела крозђ проворђ у нову собу, те упалила кандило и сва се соба засвјетлила: кадљ додљу кући, али дошао Никола Бучинљ; онда Косара сљ дљецомђ жлекнула предљ нђга, загрлила му колфна, исплакалисе и помирилисе; и Косара послте рекла СОветозару: „То е она звђада моп Световаре! што си мало прте сито; сећтлостђ е она нћна радосљ намђ возвђстила, а кандило, што е ужегла, мир е овому дому и свимђ намђ авила“.