Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

136 РЕЦЕНСИЈА Т И П ЕЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

488

ЧАСТЂ ВТОРА')

У овоћ су части двје главне приповједке: 1) како е Ллобомирђ одвео Светозара у Призренљ и оставјо га кодљ Бучина за едну годину да пише у канцелари. 2) Како е Блашко уврао Драгинјо, и како су е они после отели одљ ићга.

У првоћ приповједки стони: како е Световару било тешко поћи у Шризренљђ; како е узео Драгино исподљ руке, и шетајоћисе сљ НБОМЂ говорто 100: „Драгине, драга, мол — немоп на мене заборавлати, немоћ да умали отсутствје мое нбаностђ твог ЕЂ мени! — Немол товмо мнелђ у сердце творе, лробезна мол, пустити — Босе бм ми заисто тешко било да: те Шризренђ и напменшу какову измбну мовго #5 теби наклоненја учинити мотби“ и т.Д. „На ове рбчи его, чиста слева ороси дђвици расне трепавице шљене, она нћжно повуче очи свое на зоношу, и рекне: тежже е за нашљ слаби полђ лобезнни Оветозаре, што мн у оваковомљ случало чувства нашего сердца, као што бм оно намђ желило, излити предђ вами мушкими не смћмо, да со тимљ не увредимо д0бродћтелђ нашу — отомђ се нашљ полљ краси — СтНдливостђ.“ (то е наликљ на оно, како се некакављ драволанљ разговарао сљ двеводкомљ: „деде реци секо Б.“ _„Богђ сђ тобомђ брато! како би = рекла к.“ „а деде реци секо м,“ „Богљ сђ тобомљј брато! како бо а рекла м. кадђ ни самљ тела да рекнемљ 6.“) — и т. д. Како е Лпобомирљ свбтовао и ушо Светозара како ће се владати у Призрену, а особито како ће се чувати одђ жена и одљ дђеволка (— као да га у данашнђ вртеме опремао у Паризљ или у Букурестљ ! —): „ти си рожденљ да отецљ будеш; благодатно естество на тое тебе опредћлило, и — сљ дозволенеемљ ретљи (1) — за умноженје рода человђческато, као и другимљ смертнммљ кровр ТвОло На то способило. — Божественнни убо онаш дарђ природе наше, и ону искру, отљ кое ввчнаго Бога, повелђијемљ словеснни человђељ бвиче свве получава, при полвленпо ех да не опорочишњ 5 ит, д. Но опет му каже: „чествуп и краснеи полљ, не кажемљ ла его, као диви избођгавашњ, — знан, како се вала обходити со старими Госпожами, и Матронами, како ли пакљ сљ млади и дћвицами. — Или да се сљ дђвицами толико забавишњ, да на

1) и ова е печатана у Будиму 1517те године, има 308 страна (осимљ предислома и посвећешл, кое све износи 94 стр) у 5: