Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА 1 ПОП КЊ. „ЉУБОМИРА У БЛлИсПУМу“ 137

старе Госпоже, матере ихђ и не гледишњ!“ ит. д. При ободу и вечери да употреби по мало винца, и то сљ водицомљ, на мћето медицине и т. д. Како е Светозарљ држао Светолика, Мелисина енна, па погледао на Драгино: „Драгине! тихо смћшетњисе, можел што лобезије бити отљ овакова безалобна отрока! Ела" да и ти малу дбцу милуешљњ Ал' право ми Драгине кажи — нато уиде имљ мати, отђ кое се онђ тергне и пресћче рфчђ својо“ (— штета! —) и т. д. Како се Светозарљ растао сљ маднкомљ и сђ Драгинљомђ, како е Драгина заплакала, загрлила га и полтобила, и метнула му, левомљ рукомљ вјенацљ на главу (— зашто намљ нје Г. Сочинителђ истолковао што значи то: —). Како су у Шризрену посђтили кијо Настаса професора Филозофће, и како су кодђ нђга застали сина „нфкоего (— то е као у првоп части Добровскгт нђкди —) Барона, Лазара Греблановича“; како су гледали Душановђ тртумфђ, кадђ е дошао у Призренљ, пошто е побђдао Татаре: како су га лоди (мфето кона) увукли у градљ на колеснице, Еоо су трговце поклонили (!); како су деца трчала, и поснпала путђљ цвјећемђ, а дђевопке бацале му венце (— као и Лробомиру кадљ е дошао у Савине —); како га е царица дочекала насредљ сале, и посула га изђ десне руке златомљ и бисеромљ, а изђ леве шеницомљ, а онђ се на но осмбнуо и бацио 1оп „па перси масличпу гранчицу“, па е загрло мн полтобло; како е Патрархљ пристушо Цару сљ новомљ порфФиромљ: „Ово е Вашему Величеству нови дарђ, и новни знављ снновне кљ свосму Монарху лобови, кои се вашемљ стителству (— мало пре ођше величеству! —) отђ вељлможеву (— по коме е то правилу и обравцу бабе Смиллне !' —) вашихђ“ и т. д. Како су отишли у цреву, гдђесу била сребрна кандила, и ланци, о коима су висила. (— Та такова су кандила и данасљ по свимђ намастнрима и по црквама Србскимђ; зашло у Душановом саборноћ цркви не бн бнла кандила одљ злата“ —) и Тт. Д.

Како е ту дошла и Косара сљ Драгинљомљ, на колесни- 49 дама (— познав човекљ мћета о коима пише! у Ерцеговини су познате колеснице, као у Бечу самари! —). Како се Светозарљ владао у Призрену, а особито како се познао сљ Андућомљ и сљ Влашком; како га е Влаџико едномљ преварто и одвео на вечеру Госпожи Мари удовици: „Изђ бесћде ел искуси абте Светозарђ, да е она една честићиша душа ;“ како су пили и веселилисе, и она имљ пћвала; како га е Влаико