Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ф

ПИСМЕНИПЦА СЕРБОКОГА ТЕЗИКА |

више у Сербскоме тезиву да неумегшава согласни писмена, као што у Славенскоме умегшава, ли н, н. п. земља, ллобов, лбто:; светина, матернђи, гиорац, гнђе; ово се чита у Славенскоме: земља, љујбов, љето; светиња, матернљи, гнљура, гњев, п пр.

Писме е никакав родђени Серблђин неможе изговорити макар колико намјештао уста и подвијао језик; залуду стоти написано: бомо, 2Атовека; кад сви Серблђи говоре: Томо, Апотека. Него ако оће ко нека пише на мјесто е, тг, као што Нљемци и Французи пишу, и као што Г. Меркаило каже ; ако ли неће, а он нека пише као што се и говори, Тербо ни Грци за Сербске риечи ни |Тесу нови писмена правили, него су писали, пи пишу, в на млесто 6.

Сад к овим писменима, кота те [. Меркаило избрао, требалу Сербскоме Тезику Тошт 3 писмена: дре, елђ,') енб, а четверто имамо 7, које ништа друго није него у Тедно саставлљено т и о, само што Те пруга од овдо изоставлљена, а од овго додат репић лљешшега вида ради; зато мислим да више ни 1е потребно на тедним местима писати љ или фљ, а на другим 7, него свуда Љ гди се год нђегов глас чује.

Сад та мислим: кад се ф са т саставити могло, оно се може (барем у печатанђу) и са 4, л, н, саставити, ево ја велим овако : љ, љ, њ.) ето готов посао.

Сад наша Азбука, или, како прости Серблви по Сероши и по Херцеговини говоре, Буквица, има 29 писмена, меду којима ни Једно ни је сувише, ни једно звукопремтенлљиво, нити које недостаје, него и Те таман онолико, колико свотство Сербског тезика изискује :

а,6,в,гд,љ,е т8, и, 1 К,л,љ мм, н,њ,0, ц, С А у ока о а. те)

Раздтеленђе писмена.

Џисмена (се равделђују на самогласна и на согласна. 1. Самогласна. Самогласно писме зовесе оно, које само од себе глас дати може и риеч представити без помоћи другога писмена; или: самогласно писме тест оно, котега се звук

1) Сваки разуман човек, само ако оће. може ласно видљети да писме л ни те едђ, пего 1е ел, иначе не би му требало танко Јер н. п. учителе, поље и пр. 2) (во ако се види коме да ни је лиецо начишњено, а он нека изволи начинити лљешше, пак ће онда и мени бити милиле. 3) (тоте ли ова писмена у добром реду, пл именују ли се добро, о томе нека размишлњавају они, коти Сербски Буквар усправе, пак онде то нека уреде.