Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ıu mase tek posle niegove smrti, oko 1760. god. od niegovih učenika i naslednika. Hasidim, tako su se zvali privrženici tih učitelja mističnoz „Jevreistva, pojavili su se kao nova sekta, istina, sa mnogčim lepim osobinama, ali u glavnom veoma štetnim Do napredak jevreiske kulture i kao bitna zapreka za izlaz Iz srednje-. vekovnog mračnoz doba. Glavne su njihove osobine bile: gajenje mističnoz raspoloženia u duši, beskraino pouzdanije u Boga, odstranijivanie svake očajnosti i tuze. uzdizani= svoje duše nad svakodnevnicom, zadovoljiti se minimalnim zahtevima telesnih DOtreba i približavati se Bogu tvorcu liubavliu, pouzdanjem. unutrašnim zadovolistvom i radošću. Nad zajiednicom vernih Fasidim stoji Rebe ili Cadik, koji ie bliže Bogu i bezuslovnim verovaniem u nicga on može svakad posredovati kod Boga za spas svojih Hasidim, za nihovo neograničeno. blaženstvo. Krug Hasidim ima biti vezan iskrenim međusobnim prijatelistvom, oni se imzaiu mueđusobno DOmagati u svima okolnostima života. Gaienie učenosti i prirodnih nauka stvar ie osobitih talenata i nije obavezno za Hasidim. Pogotovo moderne nauke, studija iezika. lilozofije i maiuke prirode sasvim su zabraniene. U toliko više su dužni slušati predavania svoga GCadika. ma da ne razume miegove mistične kompozicile, ali treba iz niegovih reči osećati bliže vejanie duha božiegz i duševno utonuti u tu svetu atmosferu. Hasidim misu sluse božje, koič imaiu paziti ma tačno ispuniavamie zakonskih propisa, već su kao deca svoga prirodnog oca, ko!Nima otac mebeski večito prašta u liubavi i kome se mogu, posredovaniem Cadika, uvek približavati.

Ova nova sekta sa svojim prestavnicima, Cadikim,.i svojom naukom, svom bezbrižnim zabavama, novim običaima, a narcčito zanemarivaniet talmudskih i prirodmih nauka, izazvala ie pravu bumu u krugovima trezvenih književnika, u Ješivot, i kod prestavnika rabinske nauke. Naiveći “almuudski autoritet omog doba. slavni rabin iz Vilne, Rabi Eliia Gaon. počeo ie sa gonjenjem te sekte i svojim uplivom uspeo ie, da su vlasti zatvorile priznatog šefa hasidskog pokreta, rabina Šneura iz Lodi. Neki istoričari tvrde, da ie Hasidizam dobio svoi značai baš od svojih Dprotivnika. pošto su za suviše revmosno conili i ogovarali. Tek tačno ie, da se kolosalno razviiao i da ie zadržavao veliki dso Jevreistva od moderne škole i napretka. Polisko Jevrejstvo jie zato kasnjie stupilo na pozornicu iavnoga sudelovania za razvitak opšteg kulturnogz stania prosvećenog čovečanstva II Evropi.

Ovo poslednie tvrđenie vala primeniti u relativnom sražmeru. Jevreji u Francuskoi imali su ı to vreme, za vreme revolucile, iednu duhovno, moralno i sociialno zreli okolinu, koja ie vitanie ravnopravnosti Jevreja prihvatila kao svoiu stvar, ti. i. za pitanie emamnmcipaciie celog čovečanstva. Jevreji u Nemačkoi i u Austriii skupliali su za to vreme duhovna sredstva za borbu protivu vladajuće reakciie, a dobili su zakomsku ravnopravnost tek u drugoi polovini 19. veka. Međutim braća na severoistoku nalazila

393