Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Time smo se odmakli od primarne tačke našega programa: organizaciie celokupne ievreiske omladime.

A naš Savez mora da ostane na svom širokogrudnom programu, mora da vodi računa o potrebama cele omladine. Samo kao takav om se sme mazvati Savezom narodno-ievreiske omladine Jugoslaviie.

Istina ie, bila ie Dotrebna ovakva godina, ispuniena radom s pojedincima. A ako bude ovai rad mogao da iskupi sav trud, koji je uložem, to mi svi moramo biti zadovolini. No onda bez dugom oklevanja dalie. ŠSiri sloievi omladine freba da se opet zahvaćaiju. Ne sme biti generacije, kojia će odrasti u potpunom nepoznavaniu ideje, nienih vrednola, pokreta i niegovih tekovina. Jer ovo se mora priznati Savezu: da je znao zainteresovali najšire slojeve JeVTei-

ske omladine 'Jugoslaviie za obnovni pokret u Jevreistvu i za delo.

izgradnie u Erecu. Naša ie omladina ipak kako tako upućena u naše borbe i ciljeve, a već ta činienica traži opstanak i deistvovanie Saveza Jevrciskih Omladinskih Udruženia.

Kad sam bio na agitaciji, pričinilo mi se često, u egoističnom smislu, da smo upravo nesmotiremi rasipnici. Delimo i dajemo na sve strame Ono, ŠtO ias ispunjava u svoj svoioi veličini i dubini, naše majdragocenije, naše ideale, koi nas u zanjisima bacaiu napred u Životu i čine od nas liude, pmme made u boliu budućnost čovečanstva i našega naroda, koji nam daju energciie za život A opet kad pomislim, da tolika omladina čami ıu večitoi dosadi i ne poznais svoje dužnosti i me znade, Što da čini, mene potresuje strašna slika. Vidim ovo mnoštvo omladine, kako se polako, vuče pred nama, koji ca gledamo. i čniem njihove upite: a Što uradiste za nas”? Onda najiače osećam odgovornost, ne kao član vodstva Saveza našeza, nezo kao obični član Saveza broi tai i taj i mislim, kako li ie užasno oćutiti pripadnost i odgovornost za ovu omladinu, koia već u svoioi mladosti ne nalazi izlaza iz puste dosade u zadovoliniii i ispunieni Život.

U Zagrebu, 25. iula 1927.

Koji je narod Rroz stoljeća bio odrezan od gsrude, oftuđen priTodi, nenavikao fežačhom radu, pa da bi onđa silnim zamahom volič razvalio zidove, što se izdigoše između njega i prirode, i našao put maičici zemlji. Što je začudnije u fom veličainom prizoru: solema, nepojmljiva izdržljivost i životna snaga, hoja nije bila uništena Vijehovima progonstva ili svježina, boja se rodila pri dodiru s rođenom gsruđom.

Zaista, pred našim očima biva čudo. Srećni mi, hoji smijemo da budemo njegovim dionicima.

374