Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ZŽidovsfvo u muzici

Nedavno je kod »Deutsche Verlagsantalt« Stuttgart, Derlim und Leipzigc, izašli iknmiica Meinricha Berla, pod naslovom »Das Judentum in der Musik« U Mošhašana broiu »/idovac obielodanjena ie Studia o toj knjizi iz pera Goldnera. - Zasada donosimo iz epohalnog diela Berlovoz nekoliko „odlomaka predgovora (str. 9.—16.). da se uzmogne-_ mo kasniie opet vratiti na idcie iznesene prvi puta na ova– kav zaista originalan način. Iz ovog predgovora vidi se kako ie došlo do tog diela i s kojeg stanovišta valia, po mišlieniu pisca, zahvatiti taj problem, koii se već oduzo i Če_ Sto meispravmo tretira ı muzičkom svijetu, a ujedno se po tom: predrovoru može da dobiie sumarni pregled svih pred_ ineta koii se raspravljaju u Kkniizi u nizu suvislih esela. Židovstvo u muzici: tako je glasio maslov iedne neobielodanjene knjige, koju sam bio pisao pred nekoliko godina, kad upravo bijaše na mene dielovao Nietzsche-ov »Fall Wagner«. Bila ie to gorka, strastvena, ali i (što mogu danas ustvrditi) prežestoPbu knjiga, koja niie baš slučaino preuzela naslov, Wagnerovog antisemitskoz programskog spisa: jer bijaše to kniiga profiv Wagnera u stilu kasniieg Nietzsche-a. Danas mislim o tim stvarima smireniie,a opct ne drukčiie. Odlučan dojam učinila le na mene knjiga o Wagneru, koloi ie autor Paul Bekker, koji je svojim trijeznim prikazivaniem inaugurirao danas iedino moguć stav prema Wagneru: ispravno za prosudđivafi sa stanovišta historije, a otkloniti ga sa gledišta sadašniosti. Dalie pisac upoređuje Bekkerovi kritiku s Nietzscheovom i drži da ie Bekker završio diskusiju o čitavom »slučaiu Wazgner«.

Ovoi moioi knjizi, kakva ie danas daleko ie svaka negdašnia polemička osnovna tendencija. Što unatoč tome uzima naslov Wagrnerov, biva to iz dvojakih razloga: ı Jednu ruku teče prikazivamie problema ipak očito iz onog prvog pokušaja: u drugu mi ie zaista stalo do toga, da upravo ma problemu muzike Wagnerov antisemitizam dovedem ad absurdum. Nigdie se ne vidi iasnile nezo IL OVOi kniizi, koliko ie Wagner imao pravo, Što ie Osiećao Žžidovstvo kao strano tijelo. Pitanie jie samo, valia li to strano tijelo promatrati sa pozitivnim ili negativnim predznakom. Tu bi mogla moja knjiga također dati nesumniiv odgovor.

Držim, da se situacija može danas naibolie karakterizirati ovako: Wagner ie psihološki imao pravo, ali sa gledišta vrijednosži krivo. ·

Ne može se iednome narodu sa iskliučivo :wziPalnom substancljom predbaciti, da mu ie muzikalnost sasvim nevriledna.

Knjiga se sastoji uglavnom od radova pisanih zadniih godin:an Za clonistički pokret. Ovdie ie miesto, da primietim, da ia nisam Židov. Tome, što mi se sve više namicao problem »židovske muzike«, jest razlog u mome svakako veoma živom učešću n cionizmlu.

Bacim li sada pogled na te godine, moram da nzpomenem., da se tim pritaniem niiesam bavio tek radi židovstva nego Zbog Zapada, u užem smislu nas Niiemaca. Jer upravo kad ie čoviek iednom”

226