Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

upoznao misao »generalne pseudomorloze« židoystva — a ja u tom specijalnom slučaju i nastoiim da ie dokažem DO 111171Gi — (al GG pronaći i put orćenitoz ozdravlienia — za obadviic strance.

Dalie pisac veli da ie »židovska muzika« sastavi dio. oriienta ı da obzirom na opću orijentalno-okcidentalnu krizu želi riješiti analogno kompleks svi? pitania u muzici, pa postavlia temeline misli svoič knjige.

Knrn ı imade dakle tri temeline misli:

IL. Pronatrati muzihbu Istoka u opreci s muzikom Zapada.

Il. Pribazafi »židovshu muziku« hao Čest muzihe !stova.

Ili. DoPazati, da ie »židovsha pseudomor}oza« stvarmi razlos ozijatsbe Prize u evrosshoj muzici počevši od romantike.

Pisac izvodi. da ie i materiial svoic knige sredio konformno tim osnovnim idelama u četiri odsicka.

JI. FENOMENOLOGIJA.

Ovdie razlaže Berl, da niegova prva glava, »Die Musik des Ostens«, donosi u ijednu ruku resumć svih niegovih rasprava, tumači sVOič poimove »phanomenal« i »phinomenolovisch« obzirom ma idcie Husserla i Schelera. Druga glava »Abendlindische und morgenl:indische Musik« ~ čimi prelaz glavama »Neve Musik« i »Phanomenologie der NMusik«.

JI. POSEUDOMORFOZA.

Protivno prvoj glavi, nije ovdic instrumenat promatrania }Cnomelogija, neo upravo psihologija: icr pseudomorioza Znači, da iza danog — u ovom slučaiu i umietnog — fenomenaliteta ima neki sasvim drugi noumenalitet, iza dane pojqve sasvim drugo Dice.

Pisac dalie tumači, u koiem smislu upotrebliava terminus »psihologiia«, koioi ie dužnost da spozma sadržinu. biće neke konkretne Dpoiave·

U prvoi glavi »Das Judentum in der abendlindischen Musik« prikazao sam proces mehofične pseudomoriloze a u drugol, »Bearbeitung iuidischer Melodien« hofimične, a iz te antiteze iasno DTOIZiazi značenie samog roima. Treća glava »Max Brod iber iudischce Musik«, valia da osviietli zasluge Brod-a za naslućivania pseudomorfoze i da uiedno bude prelazom sliiedećem, opširnomn odsieku o problemu židov ske muzike kao takove.

III. K PROBLEMU ŽIDOVSKE MUZIKE.

Ovdie sakuplieni radovi čine pokušai egzemplifikaciie prvih dvaju odsieka. »Fenomenologiia« prikazuie fenomen muzike Istoka, a »Pseudomortoza« želi da dokaže egzistenciiu toga polava — Koji određuie milie (Landschaft) — takodier i u morfologiji, koju su stvorili druzi krajevi. Ovai dio: »K problemu židovske muzike« povlači konzekvenciie, koje iz svega ovoga proizlaze. Suvišno ie zadržati se na svakoj radnji Svaka od niih predstavlia u prozresivnom slijedu dokaz dvosfrukoga akta: muzike Istoka kao fenomena i Židovske pseudomorfoze n muzici Zapada. K problemu forme, kojeS se u ovom Oodsieku mnogo puta dotičemo, mogu da kažem i OVO: pod formom ne mislim liž:, (Gestalt) nego ono mrtvo, samo po sebi ukočenmo obličie, koie iednom utvrđeno ostaje odlučno za svaki sa-

227