Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

dvoien samo kao simbol subicktivnoga bivstva. — Moglo bi se doduše pokušati, da se svijest o griiehu u babilonskim pokainičkim psalnimma prikaže kao spoznaja unutarmiega dualiteta: ali ı njima se radi samo o neispumnienim obredima i o drugome spoliašniemu nepokoravaniu: znanie o dobru i zlu u nima se migdie i ne naslućuic.

Izabrao sam klasični primjer mita o geriiehu i ne mogu ovdie da navodini i druge. Ali otvorimo veliku ispravu židovske antike gdiemudrago: pročitaimo u povjesnim knjigama pripoviietke o odmetništvu od Jehove, u proročkim knii-. gama zazivania da bi se nadvladala nepravda, u psalmima neprestano opetovanie krika za pročišćivaniem po Dogii, u Kmiizi Fliob riieči spoznanina poirebeunutarnjez dualiteta koje ne može nadvladati čista volia, koioi ne može uteći onai koji se za se bori, iz koie može da izvede samo izbavlienie: i svuda ćemo mailaziti na osiećai i iskustvo razdvojenosti — i svagrdie ćemo nalaziti Tie: ii za {ic Gi TIS DOAO) TT;

Težnia za ijedinstvomi. Za jedimstvom iu Dbojedinom ćovieku. Za ledinstvom između dijelova naroda, izmedn narodA, između čoviečansiva i svega što Živi. Za iedinstvom između Boga i sviieta.

A sam ie ovai Bog bio proizašao iz težnie za iedinstvomi, iz neke tamne, strastvene težnje za iedinsivom. Nisu za obreli iz prirode, nego iz sluibickia. Židov koji vierujie »niie mario za nebo i zemliu, samo zko ie imao Niega« (iakoje preveo Luther riieči psalma slobodno i uiedno divnom vjernosti): jer lile sebi našao iz zbilinosti već iz čeznuća, ler ga mile u gleđao u nebi i zemlji, nezo jer ga ie sebi sazdao kao iedinstvo nad rođenim dvoistvom, kao spas nad rođenim bolovima. Židov koji vierujie (a Židov koji vieruie bio je potpuni Židov) našac je u svomu Bogu svois jedinstvo: n njiemi se zaklonio u ono mitsko doba, ı ono dietinie doba izvotnoga, ioš neraskinutoga bivstva, ı kome ie, kako IHHiob veli, »taima Božia bila nad kKolibom mojom«; u Temu se zaklonio u ono buduće. mesitansko doba ponovnoz sjedinienia; i niemu se izbavio svakoga dualiteta. “F

Jer kaošto je ideia imutarnieca dvoistva, tako ie i ideia izbaviienia od toga dvoistva Židovska. Stoji doduše pored nie indiska misao izbavlienia. Kao čišća i bezuslovniia, ali ora ne znači oslobođenie od dualiteta duše nezo od zaplitania duše u kučine svileta. Imdisko izbavlienie znači bidđenie, židovsko znači preobražavanie:; indisko znači stresti sa sebe prividno, Žžidovsko prihvatiti istinu: indisko zanitekati, židovsko potvrditi: indisko se dešava u beskonačnosti, židovsko se odnosi na put čoviečanstva. Ono ie. poput svakos istoriskog naziranja mebivstveniie ali ie pokretniie. Jedino ono može da zbori poput Hioba: »Znadem da moi Snasiteli žŽivi« i poput psalmista »Obnovi duh i meni.« LU niemu jie ukorijeniena misao spasenia Židova Isusa. Iz mieza je crpio mesiianski ideal židovstva svoin čoviečnosi. A kad se ı židovskocji mistici iskonski karakter ideie o Bogu miieniao, kad se maziranie o dvolistvu iifiielo u samu predodžbu a Bogu, tad se uzdigla židovska misao spasenia do visine indiske: postala ie idejom o spasu Božiemu: ideiom o ponovnom sicedinmieniu bića Božjegza koje ie odaleko od stvari, Božiom gloriiom, kola seleći se, lataiući, razasuta boravi uz stvari; ideiomi o spasu MBožiem DO StVOTU: fimešto svaka duša dospiieva iz svoga dualiteta do iedinstva, da svaka duša Diva iednovitom tn sebi, biva i Bog iednovit u sebi.

Težnia za iedinstvom is ono Što ie Židovima davalo stvaraločki dar. Težeći iz razdvoljenosti svoie sopstvenosti k iednovitosti stvorio ic ideinu iedinstvenoga Boga. Težeći iz razdvolenosti liudske zaiednice do jedinstva stvorio ie ideiu opće pravedmosti. ležeći iz razdvojemosti svega ŽivVoga 78 iedinstvom stvorio je ideju opće liubavi, Težeći iz razdvojenosfi sviletn za

102