Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

iedinstvom stvorio ie mesijanski ideal što ga ie kasmiič doba, i opet vodstvcnom saradniom Židova. isitmlo. učinilo od beskonačnog konačnini i prozvalo ga socilalizmom.

Neposredno jedinstvo. neposredno, maiviio iskonsko doživliavanic iedinstva u sopstvenosti i u prirodi. niie bilo sudeno Židovu. Niie oi polazio od iedinstvenosti već ic dc nic došao, Kad ie Spinmoza stvorio najiedinstvenijti izgradniu svijeta čovječie misli. ni on nije doživio iediastva u prirodi, nego u zahtievu, ı stvaralačkoi voli, u sopstvemosti, koja je postala iednovitom. Niegova sopstvenost postala ie jedinistvom: po tome ie bio kadar da ı svijet unese jedinstvenost.

Jer to ie prarazvoi Židova, prarazvoi, Šštono se svom snagom azilatske geniialnosti očitovao u ličnome životu velikih Židova u kojima ic oživielo naidiiblie židovstvo: bivanie duše iednovitom. U tom ice Život velike Aziie pretekao Okcident. Azil neobuzdanosti i svete jednovitosti, Azia Laotsea i Budhe koja ie Aziia Moisiie i Jezaie, Ivana, Isusa i Pavla.

Na težnii za iednovitošću zapaliuiu se u Židovu stvaralačke sile, u bivaniu niegove duše jednovitcem iest koriien niegova stvaralačkoga diela. »Samo ako si nerazdiielien, imaš diiela na Jehovi, Bogu tvoiemu« veli Midraš. Stvaralački su Židovi pobiede nad dualitetom, iesu pozitivio nadvladamnjie dualiteta, dž ponad ne, stvaranie ponad očaiania, trijumf čeznuća. Oni su »Neka bude svijetlo« židovstva. Po niihovu životu, po njihovim se dielima izDaVio narod.

Jesmo li to posvema shvatili, možemo s toga stajališta proniknuti u nmajdublii smisao onoga što zovemo »galut«, LL. |. egzil. Iza velike stvaralačke epohe došlo ie dugo doba koie se uistinu može nazvati doba egzila, jer nas je izagnalo iz našega prabića: epoha neprodiktivne duhovnosti, one duhovnosti rileči knjiga, od tumačenia tumačeniA, te ie u zraku bezidejnih apstrakcila Žživotarila kukavnim, iznakaženim, bolesnim životom. Prirodna iednoVvitost zemlie i urođene zajednice, hranilačka iednovitost grude mekoć ije priječila, te se unutarnia razdvojenost nile izrodila ı raskidanost i mepostojamost; oma ie uvijek na novo rađala sile, koje su težile za iedinstvom i stvarale iediustvo. I eto nestade ie. Umuknula jie plodonosna borba inutar zaiednice, budilačka ı uzazovna onih Štomo su našli iednovitost, protiv onih koj su se poveli za svojim razrožnim nagocnima, stvaralačka borba proroka i spasitelia protiv bezbožnih i samoživih. Poče, doduše po svome biću nužna, ali po SvOjim ičiHcima besplodna borba protiv utiecaja svjieta, borba za održanmie vrste. Ta borba niije bila stvaralačka, bila ie, što više sve to većma uperena protiv sveza što je stvaralačko, protiv sveza što ie slobodno, novo i što pokreće; icr Čimilo se da će sve slobodno, novo, sve što pokreće uzdrmati slabim opstankom iskoTilenienogz židovstva. Ova ie borba potekla iz dubokog nagona zdravoga samoodržania: ali se izrodila u sliiepo samorazaranie. U toi okrutnoi, ocrnjiivalačkoi, neuviđavnoj, obezumlienoi borbi oficiielnoza protiv podzemnoza Žžidovstva velike su se ideje jedinstva ukočile do tradicije iz koie je Sve to većma nestaialo duha: a gzdie se težnia za jednovitosti borila za nove ideje, za nove oblike, silom bi ie prigušivali. K tomu ie pridolazila muka spoliašnieza života, naidulii i naibolniji mariirii što ca ie ikad prepatio koji narod na zemlji. U toi vjiečnoi muci, u tome sukobliivanin spolia i iznutra malaksala ice težmnia za jedinstvenosti. Narod ostade neizbavliem. Veliki časovi tišine i snage u kojima je nekoć židovski čovjek doživliavao viečni razdor te mu se odrvao, bivali su sve toa rieđi. Izuzevši ideini svilet iednog velikog mislioca živieli sw dalie samo u žarkome unutrašniem Životu židovskih heretika i mistika. ı tad sti stvorili dielo uzvišene tajne. tad su uznastoiali oko podzemnoga kontinui-

103