Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

teta, dodavali su bakliu od ruke do ruke i uzdržali dušu židovstva spremu za čas oslobodenia.

Je li taj čas došao? Imade li takav čas?

Zidovstvo ne posto tek u svoloi povijesti, ne postoji tek u sadaniemi Životu naroda, ono ije također, ono ie priie svega u nama swumima. Dogod 1 sebi osiećamo staro Židovstvo, dogod n sebi nalazimo pradvoistvo i težniu za iednovitosti, ne možemo vierovati da ie prarazvoi dovršen i da ic ŽidovStVO ispunilo svoi smisao. I)ogod postoie elementi, postoii i beskraina zadaća. I u svakome od mas biva ona ličnom zadaćom, etosom poiedinčevim koji ima da se izvršuje u tišini i Čistoći. U velikome procesu židovstva učestvuice svako koji se domogne iedinstva svoie duše. koji se u sebi odlučuie za Čisto protiv nečistoga, za slobodno proiiv neslobodnoga, za plodonosno protiv neplodnoga, svaki koji goni trgeovcs iz svoga hrama. A kaošto u sebi samima, takc se moramo odlučiti unutar naroda i odreći se negativnih, glumaca, pohotnika, lovaca za srećom, plahih robova. Jer kao n pojedinca. tako ie i u narodu odbacivanic negativnoga put k iednovitosti. Ne radi se ovdie o odluci između nacionalaca i nenaciomalaca ili o sličnim stvarima; sve ie to površno i nile bitno; Tadi se tu o odluci između onih koji birain i onih koji ne mare, štogod se dešavalo, između liudi kolima ie do cilia i lindi koima ie do svrhe, izmeću onih što stva= raiu i onih Što rastvaraiu, između Pražidova i Židova Galuta. A Pražidovom nazivam onoga koji biva ti sebi sviiestan velikih sila pražidovstva i koji se odlučuie za njih, za niihovo aktiviranie, za to da postanu djelom.

Nadovežimo dakle na unutarnii život pražidcvstva, težimo za iedinstvom u svojoi duši, očistimo narod, i mi smo suradivali na niegovu oslobođeniu. Na tomn da opet oslobodimo židovstvo za niegovo dielo u Čoviječalistvu.

Kako smo vidieli, značenie ie židovstva za čoviečanstvo wvilek bilo i ostaće ovo: da mu opet i opet privede zahtiev iednovitosti; zahtiev koji se rađa iz rođene razdvojenosti ji iz izbavlienia od nie. Židovstvo ne može da daie poput drugih naroda čoviečanstvu novih stvari, novih sadržina, ier za 1O nije odnos Židova prema stvarnom bivstvu. prema stvarima dovolino iak: ali može da mu daie opet i opet novu iednovitost za njihove sadržine, opet i opet OVE

mogućnosti sinteze. Bila ie to religiska sinteza u doba prorcka i prakršćanstva, bila ie misaona sinteza u doba Spinoze, bila ie društvena sinteza u doba sociializma. Za koju se sintezu danas priprema duh Žžidovstva? Možda za iednu koia će biti sintezom svih sinteza. Ali ma kakav će da bude miezin lik, iedno znamo o nioi: da će opet pred mnogoiaktu, rastroienu puni: sukoba VreVii čoviečanstva izniieti zahtiev za iednovitosti, da će opet čoviečamsivi Treći: »Sve što tražite i činite, za čim težite i iagmite, svi vaši Čini i sva vaša diela, sve vaše Žrtve i svi vaši užici, sve ie to bez smisla, nebitno, nema li iednovitosti.« Židov ie nekoć izrekao riječ: Jedno treba. Time ie ispovjedio naidubliu dubini duše Židovstva kola zna da su sve sadržine mišlave. nisu li se stopile u iednovitost i da samo u svemu Životu stoji do toga: imati iedinstvo. Nije uviiek duša Žžidovstva bila na visini toga nazirania;: ali vremena u kojima ca ie čista i snažna ispoviledela bili sa veliki, viečni momenti židovske povijesti. !J tim ie časovima Žžidovstvo bilo apostolom Oriienta ispred čvječanstva; bilo ie apostolom. Oriienta, ier ic, iskusivši unutarniu razdvojenost i spasenie od nje, od toga iskustva dobilo snagu i strastvenost, da uči čovječanstvo ono jedno što treba. Židovstvo ie nekoć postavilo veliki simbol inutarnie razdvojenosti, lačenie dobra i zla, griieh; ali ie opet i opet natučalo i svladavanie tog lučenja: u Bogu do koga, kako kaže Psalam, stoji milost i spasenie; ı životu svetoga čovjeka koji ne poznaie više grijeha, lučenia dobroga od zla, koji ie »čist od griieha«: u mesilanskom sviietu ı kome je kako

104