Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

čitav niz putopisa o nairazličitijim zemlinmia svijeta, putopisa dobrih i loših. U nas ie poznat nieZoV palestinski putopis »Meise durch das jidische Paliastina« koji pripada inedu lošije putopise O novoj židovskoi Palestini. Sigurno ie to da je »i)as UNTUhige Asien« jedan od naiboliih putopisa Arthura Holitschera.

Prvih 78 stranica te svoje knjige DOSVĆtio ie Holitsecher Egiptu i Palestini. Meni ie “rlo žao — ali tome nisam ia kriv — što je upravo pasus o Palestimi u toi knjizi najislabije ispao od svih ostalih diielovia, Ili ie Holitscher mislio da ie dovolino, što je već jednom napisao palestinski putopis pa ne treba da se ponavlja, ili niie bio kadar da pogodi bit nestalnoga previrania u novoj židovskoi Zemlii ili mu se činilo da je glavna zadaća te niegove knjige da opiše kraieve daleke Aziie — a Palestinu će samo usput. Holitscher više grdi Tel AviV iz vremena krize, negoli to Tel Aviv zaslužuie od svog maivećeg nepriiatelia, om piše o hebreiskom sveučilištu na brdu Skopusu (a na ovom svom putovaniu DTISUStVOvao je na njiegovu otvoreniu 1 aprila 1925 godine) kao o produktu židovskog nacionalnog šovinizma itd. Ima takvih stvari više žbogz kojih bismo nekako ironično pogledali Holitschera, da se slučajno nalazi u našoi blizini baš u času kad čitamo te niegove doimove iz Palestine. Ali to ništa ne umaniuie vrednotu čitave knjige ili barem ničzina glavnog dijela. Mi ćemo Holitscheru oprostiti niegovu »palestinsku pogrešku« u toi knjizi potražićemo bolii putopis o Palestini) pa ćemo mu toplo zahvaliti za ostale diielove.

*

Holitscherova ta knjiga, izdana 1927 zodine u koječemu ie zastariela. Ali imadc i izvjesnih aktuelnih značaiaka u mioli: mnoga su zapažania tačna i ispravna, miloza su se predosiećania obistinila (primierice djelovanie Gandhiia).

Prije Indiie bio ie u Ceylonu. Njime se neizrecivo oduševio. Pa kad ie za divotu niezove krajne razbacao Wnailiepše riječi literarnoz sladokusca . — „onda na koncu kaže da ie svaka riječ suvišna i da se tai doživliai naprosto ne može opisati. »CeZanne nije za te boje nikada znao, to ie Sigurno! Kako si opgre boie niegovih jabuka. Kao one u sajamskih lutaka! Gauguinovo Južno More izgleda kao šunka u dimu... Siromašni van Gogh odrezao si ie u paroksizmu očaja uši. On bi si i oči iskopao, da

:e sanjao što mi ie blisnulo toga časa ma cCevylonu i što ia od toga časa cz lcdam., piše na jednom miestu. Dulhovito. l čovjek se veseli kad u dalekoi Aziji naide na dobre znance čudesna Života, na neprispodobivu dvojicu Gauguina i van Gola. Ali tek u Indiji susreo se fFolitscher s onim pravim. Pored neprispodobivo vrijednoz materijala koji donosi OVO poglavlicć svakako će na svakoga čitaoca naiviše diečlovati dva susreta: s Gandhiiem i s Tagoreom. (Susretai s Gandhiiem preveden ic u »Hanoar«-u, godište Il, str. 387—391.) Mohandas Karamčand Gandhi. Zovu ga Mahatma (maha = velik, isporedi magnus, maliaradža -— veliki radža: atmalı — duh, isporedi Atem) — Veliki Duh. Toliko ga ciiene. On ije utielovlienie poštenin borbe svoga naroda za macionalnu slobodii. Duhovni voda svadeši-pokreta. Njegovo ič geslo ahimza, pasivna rezistenciia. Snaga niegove ćudoredne svijesti sugestivNo obuhvata masu, viernike. Oni ga obožavaju. Doslovno obožavaju, ier ga smatraiu Ramakrišnom, novom inkarnaciiom vcl:koga Boštva. Pa baš i u ove naše dauc svietska je štampa puna vijesti o mjemi koji i opet svoiom ćudorednom ličnošću dielujie na praktični tok oslobodilačkog Dpokreta Indiiaca. |I onda opet iednom: opet divan primier kako impoderab ilije dirigujn ponderabilijama. — Holitscher se naročito divi Gandhiju što ie iednostavan, pristupačan, Driprost, neckonvencionalan. Gandhi: ružan, slabašan, krhzk, ali duhom Božanski jak. (Ko se voli diviti autogramima velikih liudi, razsveseliće se autogramu Gandhija u toi kniizi).

·Rabindranat Tagore. Divan pjesnik, divan čoviek — i po tijelu i Dpo duši — harmoniska ličnost. Živi tiho i bla-

go u svojoj divnoi sredini Šantiniketana, gdie mu ije i sveučilište. Ali mu Holitscher zamiera, što ie pozer. Mussolini ga obdario bibliotekom nekih rariteta, a on je primio dar i bučno se zahvalio. Možda ima Holischer pravo, ako veli da se fašizam ne slaže s Tagoreovom naukom ćudoređa ali možda Tagore ne bi mnogo učinio Z.« napredak općegz ćudoreda da ie odbio Mussolinijev dar. Tagoreu liube njegove učenice ručne i nožnme prste. To ie zaista Tužno. tu imade Holitscher 100 postotno nraVo.

Kinezi ne bi simpatično gledali HolitschTa. kad bi pročitali i razumjeli sve što cm o nima vcli. Tang Leang Li svakako

Jer istorija Zapada mije m iudaleha istorija čitavoga čovječanstva, Ča mi bolovice njezme. Ko hoće živjeti za movi svijet, ta) mora znah da će i TIstoh tom budućem čovječanstou reći MHiječ.

Tang Leang Li „»Glna in Aufruhr«)

19