Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

evropski šovinmista upravo uživa kad

bi mu rekao da ie ii Šarlatan. Ali čoviek Holitscher elegantnom lakoćom i duhovito crta značaike kineskih prilika. Ne mora se čoviek s nime u svemu složiti. To niie naivažniie. Ali tai način pisania budi u čovieka interes da se i dalie bavi tim pitaniem. Svakako ie Holitscher dobro predosjietio kako će se ta zemlia, u kojoj haraiu sami generali, teško konsolidovati. Još i danas ti cenerali koji vojuiu jedan protiv drugoga razdiru zemliu. Vanredno ie dobro ocrtan boliševički utiecai u Kini. Tu i tamo susreće čovjek svoje poznanike iz dnevne štampe: dr. Sun Jat sen, Vu Pei Fu, Čang Co Lin, Feng itd.

Čini mi se da je naiprimieremila riječ kojom se može opisati prikaz Japana, ako se kaže da ie lijep. Zaista liiep. Tu se Holitscher sav raznježio (ier se valida Vcselio povratku kući, jer »svagdie ije lijiepo...«). | saučešće s nesrećnim Japancima koji stalno trpe od potresa, i divan prikaz geiše, japanskog teatra itd.- sve ic to zaista lijepo ocrtano, To čovieka privlači: da čita japanske pjesme, Laicadia Hearna i ioš mnogo, mnogo o Japanu. A ako ije to Holitscherova zasluga, može da bude zadovoljan. »Haru same ni čipori, nu ru Tu nu is no (slavui ie pokisnuo od prolictne kiše). Zvučan ie, muzikalno divan, iapanski iezik. Ili: saionara, saionara (zbogom, zbogom!). Japan, zemlia kojia imitira — naisavršenije na Oriientu — civilizaciiu Zapad,

Buntovna Aziia. Uz etnografsko-kulturne momente Holitscher ie primarno nastoiao probrati naiznačainiic primiere ı pojavć buntovništva. Gandhi (Indiia) — boliševizam (Kina) — rapidan razvoi okcidentalne civilizaciie (Japan). Te činienice same Do sebi — iako obiliežene pečatom buntovništva — ne bi ioš imale nikakvu naročitu relaciju Zapadu. Ali u stvari ie to: ta ie rela-

cija ovdie. To buntovnštvo ide uporedo s nacionalnim samoodređeniem aziskih plemenma koja tim časom radikalno i elementarno krše tutorisanie Zapada nad sobom te mu DOoO-

staiu iednakopravni vršniaci i korak dđalie: opasni takmaci. Teško ie da bi moglo doći do ravnoteže sila. Proces ie danas ioš u toku. Ko zua neće li skoro Istok tutorisati Zapad?? Das unruhige Asien... (Možda će kogod reći da zbog internacionalnog karaktera boliševizma nema opasnosti od Kine za Zapad kao takav; ali dobri poznavaoci toga bollševizma tvrde — i Holitscher i Tang Leang Ti — da ie on vezan uz Žutu rasu i nieD proletarijat!).

Takve kniige mnogo daiu čovieku, samo i sam čitalac mora da se odgoji za prima-– nie. Ne valia samo čitati, valia dalie raz-

vijati pročitane misli i tom se indirekinom diskusijom prenijeti intenzivno i SVIjet koji knjiga donosi. Iz vaine svagdašnjice dopiremo u Ččistiie sfere duhovne aktivnosti. Naše duhovno oko kruži čitavim tim našim planetom da se vinemo višoi težnii, da omalovažimo «sitne zadjievice malenih duša. Niie to preziranie svagdašnijice, to ie preziranie sitničavosti — a to dvoje valia dobro lučiti. Ko to ne umije, koniundiraće sve, — 1 time onda vršimo samodozgoiu.

Daleki svietovi, goleme težnie liudskoga duha, monumentalne tvorevine milijun, liudi za daleka stolieća. — sve nam lebdi pred okom. Azija, koliievka religioznosti, goleme predanosti biću svijeta. Slike, umetnute na pPoiedina miesta kniige, upravo klasično nadopuniaju tai doiam o veličini aziskor stvaranja. Ili ličnosti, ili hramovi ili tvorevine umicetnosti.

Holitscher jie komunist. Pored Gandhiia niemu je iedini pokretač novoga vremena Vladimir Iliiić Lenin. To ie Holitscherov lićni credo. Pod njegovim aspektom gleda razvoi našega vremena. Ovdje ne ulazimo u Holitscherovo lično uvjerenje.

Da je Holitscher izostavio iz te svoje knjige poglavlie o Palestini, moglo bi se za nju reći bez ograničenia da ie dobra. Tako s ograničenjima.

Pavao Wertheim

BUBER T ZBILJNOST

Wilhelm Michel: »Marfin Buber. Sein Gang

in die Wirklichkeit.« Literarische Anstalt

Hiitten und Loening, Frankiurt am Main 1926. 48 str. 8".

Niiemac Wilhelm Michel, poznat DO svojima djelima o Friedrichu Heolderlin u, napisao je kratku studiiu o jednome čovieku koji ie po niegovu sudu ijedan od naikarakterističniilh eksponemata moderne kulture Zapada — o Martinu Biiberu. Ta ie studiia savršeno sintetska. I teška za čitanie zbog svoie kondemzovanosti. Važna ie svaka riječ — pa ma kogod i po deset puta čitao koiu rečenicu, miie to činio uzaludu, ier je Michel napisao točno onoliko koliko ie potrebno. I ni slovceta više. Ali komu uspije da tu knjižicu sasVint razumije. biće zadovolian.

Michel je izvrsno ocrtao Bubera. Da ie klasičan stilista, đa niie mistik u stilu starooriientalskih vrača, da ie DrTOTOK Nove zbilinosti. Po zahtievu niegove »die Tat« Buber ie vođinski »Sprecher« našega Vremena. Tek ie možda Buber ipak više povezan sa Židovstvom, mezoli to isli Michel koji bi ga posve prisvojio Niiemcima. U svemu jie ta malena Rknjga vrlo dobra. [ biće od koristi svakome čitaču koji čita polagano i strpljivo.

Meditator

192