Hemija : za srednje škole

= 2

преминска тежина хлора једини се ва једном запреминском "тежином водоника, а једна запреминска тежина кисеоника пли азота једини се са % или 3 запреминске тежине во„доника. a: ia i

Из ове таблице видимо и то: да је тежина једињења "равна суми тежина састојака.

(ве ово можемо са ова два закона исказати:

1. Елементи се једине међусобно у целим запремлмн= ским тежинама, и то: једна запреминска тежина једнота елемента једини се са 1,3, 3... запреминских тежина дру= 202 неког елемента. Увиђавно је да овај закон потиче из оног првог закона о једињењу елемената по-запреминама.

2. Тежина једињења равна је суми тежина састојака. Овај закон казује: да се хемиским процесом не може ко„личина материје променути, — нити се може створити, нити поништити.

Спајне тежине. Запреминска тежина (гасна густина) елемената јесте, као што видосмо, важан податак хемиски,

јер она представља тежину, којом елеменат у једињења ступа. Али како већина елемената нису гасовити, па им гасне густине не знамо, то већини елемената не знамо ни

тежине, са којима се једине. Како се ту помажемо, нала-зећи спајне тежине показаћу овде:

Запремински и тежински састав сбне киселине, воде и амонијака показаше, да две запремине тих једињења садрже: хлора 35:5 дел. кисеоника 16 дел. п азота 14 дел. Ти бројеви подударају се, као што видите, са гасним густинама тих елемената. На тај начин ми смо могли доћи до тих бројева, без да смо морали саме елементе у гасовитом стању мерити; довољно је било дакле одредити им 'само количину у две запремине водоничног једињења њиховог. Ове тежине зваћемо спајним тежинама.

Као правило постављамо: спајма тежина меког елемента јесте количина његова, што се налази у-две запремине водоничног једињења његовог.