Hemija : za srednje škole
18
Спајна тежина хлора јесте дакле 35:5, кисеоника 16. и азота 14, јер се по толико од тих елемената налази у две запремине водоничног једињења њиховог. |
Спајна тежина угљеникова. Угљеник je неиспарљив елеменат, и тако му запреминску тежину не можемо одредити : зато ћемо му из водоничног једињења метана одредити спајну тежину. Мерењем је нађено: да 2 запремине метана теже 16, а садрже 4 дела | 4 запр. водоника и 12 дела угљеника. Према горњој одредби: 12 је спајна тежина утљенлкова.
Запремински и тежински састав метанов ово је:
4 запр. водоника и 7 запр. угљеника дају 2 запр. "метана. 4 дела a „ 12 дел. = „ 16 дел. 5
Пошто су код водоника, хлора, кисеоника и азота запреминске и спајне тежине једнаке, то она два закона о једињењу елемената по запреминским тежинама вреде и за спајне тежине.
Еквиваленти. За одредбу запреминске тежине треба. да је елеменат гасовит, а за одредбу спајне тежине треба. елеменат да гради испарљива једињења. Али има доста елемената који нису гасовити, нити граде једињења гасовита, то њима не можемо одредити ни запреминске ни спајнетежине, Таквим елементима одређујемо еквиваленте (равновредности), а исте изводимо из квантитативних анализа њихових једињења.
Аналитична хемија уме сваком једињењу да одреди састав и да покаже колико од ког елемента садржи по те-. жини. Те бројеве исказује она обично у процентима, а. то јеколичина састојака у 100 делова, једињења. На тај начин. нађено је да сона киселина садржи:
Водоник . . . 274 (проценат) Хетора И а ИО 100:00