Hemija : za srednje škole

25 8 1

Номенклатура. Елементима се дају имена пли по месту где се находе, или по некој нарочитој особини њихо"вој. Једињењима пак дају се имена по извесним правилима.

Једињења елемената са хлором, бромом, јодом и Флуором зову се: хлориди, бромиди, јодиди п флуориди. Тако Хаб] зове се натријум-хлорид, КВе је калијум-бромид, 14] је литијум-јодид, БЉЕ је рубидијум=елуорид. Једињења еле= мената српског имена називаћемо на овај начин: Ае је сребров хлорид. =

Кад се неки елеменат једини са вшше халогенских атома, тада се у имена тих једињења уводе одговарајући бројни предметци: н. Hp. PCI, je ФосФор-трихлорид и POL је Фосфор-пентахлорид. |

Једињења елемената са кисеоником зову се оксиди, а са сумпором сулфиди: Сао је калцијум-оксид пи Baš je баријум-сулфид. Ј |

Једињења елемената са хидроксилом зову се хидрати, а са групом 5Н сулфхидрати; Маон је натријум-хидрат nm NaSH је натријум-сулехидрат. Видели смо да се хидрати металојида навивљу киселџнама, а хидрати метала базама.

Номенклатуру соли видимо из ово неколико примера. Соли азотне киселине (асфшиа пштсеши) зову се нитрати, соли сумпорне киселине (ас ша ши епа) зову се сујл= фати, соли угљене киселине (ас ашт сагђошеши) зову се карбонати п т. д. Према томе: КХО, је калијум-нитрат, Na„SO, je натријум-сулфат, Са00, је калцијум-кароонат итд.

Са појединостима хемиске номенклатуре познаћемо се у специјалном делу.

Подела елемената. Поменуто је да се елементи, према својој електрохемиској природи, деле на двоје: на мета· лбиде п метале. Карактерне особине те две гомиле елемената ово су: хидрати металоида јесу киселине, а хидрати метала јесу базе; и даље, металоиди немају металну сјајност, а метали ју имају.