Ilustrovana ratna kronika

Св. 2.

Стр. 13.

испод кога је некад Ситница протицала. [Из Београда су телеграфисали новинама 12. (25.) октобра ово: Данас после подне једно одељење генерала Боже Јанковића заузело Вучитрн, удаљен 30 км. од Приштине и 12 км. од Митровице.] ГИЉАНЕ је лепо мало место у врху родне моравске долине. Има врло лепу цркву и школу. Води живу трговину са житом и стоком. Становништво је већином српско. И околина настањена

Србима. На северу од Гиљананалазе се остатци старог рударског и трговачког града Новог Брда, а између Новог Брда и Приштине налази се стара варошица рударско Јањево, чије се становништво занима данас једино дугмеџилуком (лију прстење, зова и друго). (Из Врање су 12. (25.) октобра телеграфисали новинама ово: Данас друго оделење генерала Јанковића јуришом заузело Гиљане. Погинуло много Арнаута. Српска коњица гони муњевитом брзином Турке према Југу.

Пелтан ШТА ЈЕ СДОБОДА? (Злобода и опгт (§лодода, велим ја и понабљаку то Зесирекидно, слодпда је осноВа и студ иолитике каО и морала: јер ио закону солидарносши један једиши и исти закон Влада држаВама као и СЈЗалшлијама- Л та( је закон (Злодода, (Злобода, која чоВека разликује од десВесне шиВотиње, а народ од марВе: Флодода, која одушеВљаВа сВаки атом чоВечијег тела, иа та сВом сВојом ириродном снагом исиољаВа, (Злодода, која чини да сВака мишица, разВије сВоју снагу, сВаки ум сВу множину сВојих мисли, то је (Злодода, која чини, да се наираВи Великом, нација захВаљујући иојединцу, а иојединац захВалујући нацији. Шумадинка поклања Македовчету пушку сШратици се иридлажују % ми ћемо радост драти, ^одикемо шрачака Л ко ке их теди дати? Шемаш оца, нелшш мајке, Лли сестре тВоје ми смо (Задрс смо што смо могле Шграчку ти куиили смо. еТле, леиа је играј с поме 3'Саучи се док си мали, §{иучи се како с држи, Жако иуна^ како иали. ЗСад научиш поме Владаш Шођи где те Вуче жела

ИЗ РЛТНЕ КЊИЖЕБНОСТИ „ . . . СКОЦ/ВЕ ЈЕ ПАДО! ..." „ . . . (§коил>е је иало / . . . '' Ше, (§копл>е се дтло сКа крил'ма орла дВотлаВот и делог^ (Зкоиле се дитло / . . . лешеВи су пали! . . . Л крВ је текла народа нам целог. V, Вали крВи (§коил>е су нам дигли сГоре и Више : тде је некад било, V. салго над н>им дух ^ушаноВ ледди "II ВитезоВа њетоВих му крало. (9, станше, сени, ВитезоВа иалах Шред (§коил>ем царским, ЖуманоВом рујнпм (Зтанте а чујше: кандала Вам иалим За иокој душе, жиВатом Вам дујним. Шалим га жаром што ВекоВма тиња, ®а илане пламом саВ сте жиВот дали, Шек Вам је слаВа! . . . а гродоВи Ваши Значе: слиВно сте умирати знали . . .

Београд, октобра 1912.

Ив. М. Милићевић