Ilustrovana ratna kronika

€в. 1 ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. 15.

Збор Муелимана у Скадру, који тражи да војека преда град Црногорцима

РАТНЕ ШАЛЕ сКад је рат иочео, наје налг било до шале. Зеблп смо. ЗСад смо се уверали, да наши иобеђују спао нам је са срца Велићи терет. ЈЛисли су нам се иочеле ирибирати, иа слјо иочели и шалу заметати. Ђележимо неке од шала, које слго пули. * — Жо ке оВе године добити ШобелоВу награду за мир ? — Шурци, јер они не ће да се бију, него бегају. * — Зашто турска срлоша никако не наваљује на трчку флоту ? — Зато, што су се Шурцилш иокВарили компаси на лађама^ иа чекају, док их оираВе. * Зедан је Весељак открио тајну турскот ратног илана, иа рече'. . — Жоре, не знате би, зашто се Шурца иоВлаче! Шије у њиноме ратном илану, да се бију у 8Вроии. §ни хоће да неирајатеЈка намаме у ЈНалу Лзију, да се талгобију. [сНлал илг ЈЛала сМзија /] * еЈедан је Весели тргоВачки агенат

^□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□^□□□□□□□□□□□□□□ог; НАШЕ СЛИКЕ ™ ^□□□□□^□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□1!: Српски престолонаследник Александар је стекао потпуно право на престо свога великог оца. Он је својим досадашњим животом и радом показао, да је дорастао савременим потребама модернога Српства. Солидан је, без страсти, трезвен и мудар. Сад је народ видео, да је и храбар. Он је прави витез, и као такав понос је целе нације. % Генерал Живковић. Звучно име у народу. Да ли сте га када видели? Ђидија. Јунак. Он је освајач Санџака. Сад продире кроз густа насеља Арнаута. Камо? На море, на Адрију... -X* Генерал Божа Јанковић, велики човек у народу. Пре рата био је председник и душа Народне Одбране у Србији. Са својом војском, у рату, ударио је у правцу Косова. Где је сада? Осваја са својим соколовима Арбанију.

Данашњи српски министар војни Бојовић један је од најврснијих официра српских. Човек ретке озбиљности. Мо. дерни војник од главе до пете. * Народ у Скадру тражи, да се варош преда Црногорцима. Команданти још неће то да учине, али шта ћемо. кад и то бити мора. * Грци имају данас добру флоту. Са њоме држе Турке у шаху. Турска флота не сме да им изиђе не мегдан. Зашто ? Читај „Ратне шале",

причао: како лНЈрерује сто ,га ^ « а...

хилзада Л: Уг

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□! 3 3 А П И С И 0 ! с њима жељно загрлимо, заЈедно ноиспи потлаченима Нека се благословом Божјим и Светога Петра Цетињскога остваре снови из ране Моје младости, кад сам пјесмом наговештавао овај знаменити дан загријавао српске груди вјером, да оружани морамо поћ': Онамо онамо, за брда она!

прелазило достојанствено. Није нам познато, да је и један шамар пукао. Евала нашима! [Пашић у шајкачи]. Читамоу„Србобрану": У Србији сад влада шајкача. На шешир се гледа с омаловажавањем. Има и страних новинара, који су то запазили и метнули на главе шајкаче. Данас је врањска кавана и хотел „Врање" видело са шајкачом на глави и председника министарства госп. Николу Пашића. Шајкача на његовој глави знак је духа, који влада Србијом сада и свратила је на се опћу пажњу. Ми иа ово примећујемо: шајкача, бајонет и шрапнел потерали су Турке у Азију. [Турци признају српског краља). После падаГиљана писали су оданде београдском „Свету" ово: Јутрос у цркви одслужено је благодарење. Црква је била пуна најугледнијих Гиљанаца. На многолепстију за дуг и срећан живот Краља Ослободиоца Петра Првог сви су отпевали многа љета. После службе божје представници Гиљана учинили су подворење команданту армије, а међу њима и Мустафа паша с најугледнијим Турцима. Учитељ Никшић поздравио је команданта као представника Њ. В. Краља Петра и захвалио српском краљу и српској војсци, што су их ослободили петвековног ропства. Командант у свом одговору нарочито је нагласио како Србија не долази да осваја, него да унесе ред и мир и да створи потпуно благостање сваком појединцу. Турци су били необично захвални на овоме и обећали су потпуну лојалност и одмах су телеграмом поздравили свога садањег господара, краља Петра. Гиљане је окићено нашим тробојкама, звона непрекидно звоне, кроз варош иде музика, на све стране сретате лица са осмејком. [СрпскиЈевреји]. На почетку рата београдска „Стража" донела је ову белешку: У новој београдској синагози „Бет " -'ип V -тарој синагози, у пеи свијех т;«! м °-

Живјели Црногорци ! Шшио балкапски савез! На Цетињу, 26. септембра (8. октобра) 1912. године.

НИКОЛА с. р.