Ilustrovana ratna kronika

Св. 3.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 19.

Бригадир Митар Мартиновић командант примореке дрногореке војеке

становништво истиче свуда беле заставе у знак предаје, Тако су протекли првих пет дана турско-црногорског рата. 0 даљем току рата стизале су ове депеше: ПодТорица, 30. септ. по ст. Извештаји добивени од јужне војске гласе да су прексиноћ Турци из њихових утврђења покушали против напад, али да су одбивени. Приликом заузимања позиције Рогама Црногорци су задобили један потпуно исправан Крупов топ са муницијом. Приликом напада на Дечић, другога дана рата, Црногорци су' имали 400 рањених и 120 мртвих. Под1орица, 30. септембра. Јуче су се продужиле јаке борбе на свима фронтовима. Средњз армија под командом Престолонаследника напала је на утврђење Рогам и заузела га у подне. Артиљерија је бомбардовала утврђење на Врањи, а затим је пешадија пошла напред. Но како је ноћ наступила, престале су операције. Јуче по подне Турци су покушали офанзиву противу јужне војске којом командује Мартиновић, али су били одбијени. Приликом заузимања Дечића Црногорци су изгубили много мртвих и рањених. Болнице у Подгорици пуне су. Краљ је два пута обишао рањенике. Принцеза Ксенија управља санитетском службом. Међу рањеницима су многи Малисори и турски војници. До сада је више од 300 заробљених отпраћено у Никшић. Варош Тузи са околином и гарнизоном опкољена је јуче по подне и потом одсечена од Скадра. Под1орица, 30. септембра. увече (службено) После борбе Која је шрајала од сванућа до 4 сата ио иодне црно1орска војска, која дејствује на северу иод командом ђенерала Вукотића, заузела је варош Бјело Поље. Становништво сриско одушевњено је иоздравило Црноторце. У цркви је одслужена служба божја за здравље краља Николе. Солун, 30. септембра по подне. Вести, које су овамо стигле, гласе, да се око Берана воде жестоке борбе. Црногорци гу нападали на Беране неколико пута. Зона, у којој се воде борбе, протеже се до Бјелог Поља, али појединости још нема. Париз, 1. октобра. Према вестима које су јуче стигле из Цариграда борбе се још непрестано продужују око Берана.

Црногорци напредују ка Гусињу и Плаву, али су наишли на јак отпор. Цетиње, 2. октобра. сШуза, ^Врапа и Шиичаник заузети су. Ћ-ма §000 заробљених Војнака, као и Велика количина машерпјала за неколико топоВа. еК'рал> је Већ био на Шиичанику. Шурска Војска ироуефилоВала је

У чланку „Увод у рат" дошли смо до објаве црногорско-турског рата. О уводу у српско-турска непријатељства доносимо саопштење и телеграме, који изиђоше у београдској „Политици" 1. октобра 1912. по ст. Саопштење и телеграми, који бацају довољно светлости на почетак рата, гласе: Јуче је наша влада предала овдашњем турском посланику ноту у којој се побрајају све корените реформе што једино могу побољшати јадну судбину хришђанских народности. Главни су захтеви: административна автономија

ирегј краљеВикем ЈЛарком и Жетром уз сВиран>е наше Војне музике, ше је иредала оружје. Заробленици ке бити отиремљени у Шикшић. Цетиње, 1. октобра. Из Подгорице је стигла вест, да су четири малисорска првака у име својих племена, прогласили краља Николу за свога владара.

области главни г.увернери да буду Белгијанци или Швајцарци, обласне изборне скупштине, жандармерија, слободна настава и народна војска. Примена ових рефорама да буде поверена једном врховном савету састављеном од хришћана и муслимана у подједнаком броју, а под надзором амбасадора великих сила и четири посланика балканских држава у Цариграду. Наша влада позива Порту да изјави да прима ове захтеве обавезујући се да ће испунити у року од шест месеци те реформе побројане у ноти и у прим-

Србија у рату