Ilustrovana ratna kronika

Св. 3.

Стр. 23,

везу теже рањенике до војне болнице. Трамвајски саобраћај је обустављен. Код ! монсполске трамвајске чекаонице стоји један трамвајски воз са неколико вагона да прими лаке рањенике и одвезе их уз оно брдо више монопола до Губеревца. Болничари отворише први теретни вагон. Настаде мртва тишина. Свако је стрепио да не угледа кога од својих. Полако, ослањајући се на руку болничара, изађе из вагона први рањеник, са великим завојем на глави и пушком у руци. „Живео! Срећна ти рана" — захори се из хиљаду грла. Председник општине приђе рањенику, рукова се с њим и даде му кутију цигарета. Г-ђа Луковићка, председница женског друштва понуди рањеника чашицу ракије, а једна девојка закити га цвећем. Фијакер приђе. Два болничара помогоше рањенику да уђе у фијакер, један од њих седе поред њега, 6 фијакер се полако крете уз брдо, пут болнице. За првим рањеником дођоше остали. Један рамље, другом увезана рука; Сима Пандуровић ез Нашој мајци јави да идемо, вране! Нас ће туИи огањ, снегови и кише. Отаџбипи својој, у иролеЛне дане, ДоЛи Лемо с вепцем кобеде на глави, Или никад више, или никад вигие ! Вране, нашој мајци да идемо јави ! Драганама кажи: „Пошли су где грца Нагие робље и где вешар мржње веје, Тде Ле такад врела раздирати срца, Где ~&е урлик смрти хорити се само, Страшни ионор нове гробове да сеје;" Драганама кажи: „Отишли смо тамо.

Храбри дрногореки официри трећем не видити нигде завој, али раздерани и окрвављени шињел на грудима сведочи да је то рањеник из тешке борбе, борбе на бајонет. Председник општине прилази сваком рањенику и даје цигарете; г-ђа Луковићка нуди ракијом; девојке ките цвећем. Уз бурне поздраве масе света рањеници се полако, један за другим крећу пут болнице. Истовари се први вагон. Возовођа крену лагано воз и пред нас се појави други вагон рањеника. Опет иста слика. По оделу и лицу видите да је сваки од њих издржао тешку борбу. Али, тако исто са лица њиховог читате, да свако једва чека да оздрави и да се поново врати на бојиште, да свети рану. Вагон по вагон лагано се истоварује а воз се лагано креће. Место теретних вагона указа се најзад један путнички, са спуштеним завесама. То су тешки рањеници. (Наставиће се).

„ВратиЛе се, да вас, уз иобедне трубе," — Кажи нашим драгим женама и деци ,. Пробуде кад оиет троцвешају врши, Да вас више воле и страсније љубе; Ил' засиати тврдо на постељи смрти' 1, Њима тако, вране, на растанку реци. Нас иредводи ирошлост, будуАност и нада, Тамо где веЛ иљушти киша оштрих зрна, Где иошмуло грми страшна канонада, II засшава смрти леирша се црна, Тамо где још робље у ланцилш иишти, А несреЛну земљу мрак и јарам тигити.

гту^апааааааааппапаааапаапааааааааааапаааааааапапааоггл^п н НАШЕ СЛИКЕ Ш ђ^ЈЈапааааааапаааппааапопппппапааппапааапппапапппппацг^! Србија је у Радомиру Путнику дала великога војсковођу. Од младости је своје био врстан официр, а цео свој зкивот ставио је у службу рада на ратној вештини. Сву своју зкивотну снагу излио је у велико дело — у план војиих оиерација, којима је европска Турска уништена. Бзегова га је отачбина већ наградила чином војводе, а цео народ му одаје своје велико дивљење и љубав. (Доцније ћемо донети војводину опширну бијографију. * Бригадир Митар Мартиновић, који је генерал-ађутант краљев, артиљеријски бригатир, председник министарског савета, министар војни и застуиник министра спољних послова, главни командант је приморског одреда, који је из Бара кренуо преко Бојане, заузео неколико турских кула и утврђења и бије љути бој код Тарабоша. Стар је, од прилике, 44 год. Родом из Бајица, крај Цетиња, из братства Мартиновића, које је једно од најјачих и најбољих црногорских братства. Школовао се на страни. Свршио ]е војну академију у Италији и у црногорску војну ступио је 1889. г. Министар је постао први пут 1907, г. у Тчмановићеву кабинету, из кога је након три године иступио заједно са садањим министрима Пламенцом и Вуковићем. Он је први био шеф дворске војне куће. По паду Томановићева кабинета овог лета обрааовао је кабинет. Мартиновић је сув, висок, кошчаст човек. Импозантна је појава. У говору кра* так и одрешит. Драса се круто, потпуно војнички, али је преступачан и пријатан. Он је несумњиво најспремнији црногорски официр. Зато му је и поверена најтезка задаћа. Најтежа операција црногорске војске, заузимањем Скадра, поверена је њему и ако ее еуди но ономе што је и како ј®

Тамо где из крви иодиже се иара, Просута ио земљи обилно и давно; ЛодиЛе нас сенка великога Цара Оиеш у крв, али у доба славно, Полумесец док се не сруши у крви, Ил' док не иаднемо — иоследњи и ирви! Скопље, 25. Октобра 1912.

Војничка растанак