Ilustrovana ratna kronika

Св. 4.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 27.

„Ха-ха-ха! Јолдаш чу-ли! помиње ђаур бога!" Грокнуше турске звери лудилом беса свога. „Зар има ђаур Бога!?" — викнуло Туре неко, „Шта велиш море, Мујо!?" — „Вала ја не бих рек'о. „Ако је стеко бога, ваља да и то знамо, Па хајд да покушамо!" Покушај овај смели крваве звери збрати . . . И тад су започели - ђаурску децу клати! Дал има бога свога та погажена раја!? Ђаурску децу клати! Да дивна замишљаја! И покушај се поче: Стотину ј' деце пало Како је које јадно у куту заспало, Ни мача није видло, ни оно зверско лице Својег убице. Стотину ј' само клекло, стотину ј' обамрло Пре нег што је оштро гвожђе дотакло бледо грло. Стотину ј' грозна рука хитала у вис сада А безазленче гледа, како на анџар пада. Друга су дигла руке, па рукама обема Мољаху: милост, милост! - Ал' Турчин душе нема.

Многу ј' на грудма мајке погибија затекла И звер је прво чедо, па онда мајку секла. Која су главу дигла, глава им о тле паде, Која су плакат смела тима се очи ваде. А коЈе голо дрхће, на жив се огањ меће, Па ништа друго, ништа, само се живо пече; Да, јоште нешто само крај огња Турци седе И мајку турски гоне, да свог јединца једе. Ха! звери невиђена, у паклу одојена, Које се гнушат мора и шакал и хијена. Ако те ђаво чува и пак'о помоћ пружа. Онда је слаба сила у нашега оружа, Онда је слаба рука хришћанског мученика Онда је трошна снага у живих осветника Ну живи и да клону Ал' ти се не ћеш дићи Тебе ће други стићи. И дићи ће се дићи из гроба ископана, И стићи ћс те стићи деца поклана. Змај Јован Јовановић

ПРВИ СУКОБИ НА СРПСКО' ТУРСКОЈ ГРАНИЦИ У свом конфликту са балканским државама Турска их није довољно озбиљно узимала и изгледа да није веровала, да ће балканске државе доиста заратити. Извршила је мобилизацију ради застрашивања и на границама се показала доста изазивачки. На српској граници ЗибевчеРистовац она је прва прекинула погранични саобраћај и допустила Арнаутима и редовној војсци да пуца преко границе читавих 2 дана пре него је рат био објављен. 18. септембра о. г. по ст. зауставиле су турске власти први пут воз, који је редовно комуницирао између Турске и Србије преко Ристовца и Зибевча. Воз је заустављен у Зибевчу и путници су морали ићи пешке до Ристовца. Од тога дана је прекинут сваки саобраћај и трговачки и поли тичких власти између овадва места. 29. септембра су ради мобилизације одвели Турци неколико Срба сељака из села Карадника са српске границе, рекавши им, да их воде у Скопље. Но стража, која их је је спроводила, повери им, да ће их одвести у Азију. На то су ови покушали да побегну преко границе, но турски војници плотуном сруше неколико бегунаца, а осталима успе да пређу. Тај дан у вече је вршен терор над пограничним Србима. 1. октобра око 5 сати у јутро Арнаути су пуцали у близини Карадника на српске пограничне страже. Истог дана су Арнаути заједно са низимом напали на српску станицу Ристовац. Још се и сада виде по зидовима рупе од пушчаних метака. Препуцавање је трајало читав дан и непријатељи су одбијени тек око 6 сати по подне, кад су стигле у помоћ оближње српске пограничне страже. Редовна српска војска која се налазила у Ристовцу није могла да се упусти у бој, јер није имала више заповести и јер рат још није био

објављен. Број изгинутих и рањених непријатеља није познат, али према оном што се могло сутра да*н, кад су непријатељи купили мртве и рањене, рачуна се, да их је било до 200. 3. октобра је прешао у Ристовац један Арнаутин, да са Србима ухвати везу, да се обуставе непријатељства по граници. То је и успелои тајдан је било мирно, само се могло опазити кретање и гомилање турске војске на граници. 4. октобра у зору Турци су покушали да борбом разоре мост на реци Кршевици близу српске границе. Пуцањ бомбе је био знак за општи нападај. Нападаји су извршени на неколико места на ,граници, но пограничне страже су их успешно одбиле. Ни у овим окршајима није учествовала редовна војска. — Овога дана је у Београду потписана објава рата Турској. 5. октобра су се са турске стране чули турски топозски пуцњи. Тога истога дана око 6 сати у вече загр-

мио је са Игњатовца и први топ са српске стране, артиљеријског потпуковника Туфегџића. После борбе од 4 0 минута прешла је српска војска границу и ушла у Зибевче. У овом првом окршају између редовних трупа учествовали су снепријатељске стране гомиле Арнаута и један табор турске војске. Од овог дана започело је победоносно наступање свих српских армија на турско земљиште. 0 борби 1. октобра по ст. писао је београдској »Политици« дописник из Ристоваца ово: Јутрос сам успео да сазнам све аутентичне податке о борбама које су јуче вођене око Ристовца. По овоме, што вад! ја шаљем и што је до слова тачно, догађаји су текли нешто друкчије но што је јуче о њима на брзу руку јављено. Ево, како су почеле и како су се завршиле јучерашње борбе: Јуче у шест часова изјутра отпочео је наш седми пешачки пук

ЈГ-' V

<.-"Ј

ч. .

■ч.' г * ■ Призор из борбе код Киркидаее