Ilustrovana ratna kronika

Св. 9.

вуче Једног турског воЈника, који се очајно држао за зидове рова а био је необично крупан и тежак. Пуцњава бомби и лом у турском редуту разуме се, да су друге редуте турске изазвали да прискоче у помоћ својима. И тако се на тих двадесет јунака отвори права борба из свију редута турских на Чифлих Екмекџикју и тешка артиљерија са фора Шајтан Тарла. Разуме се да тој сили нису могли одолети тих двадесет наших јунака и да су се морали повући. Од њих је седморица рањено, али је интересантно, да они који су се највише излагали, нису међу њима - - и : Павле Георгијев и БлагојеГо-,1 лубовић. Обојица су награђени чином наредничким и обојица су добили по 250 дин. Од наших су се том приликом одликовали: Михаило Јовић из Секурича, среза левачког, Сава Николић из Бенице, среза беличког, Драгомир Танацковић из Бунара, среза беличког, Цветко Вељковић из Ланишта среза беличког, Вукосав Марковић из Рабеновца, среза левачког, Божин Јовановић из Велике Дренове, среза трстеничког, и Јосиф Радивојевић из Буковца, среза деспотовачког. Вреди забележити имена ових јунака. Они су извршили што је мислио наш командант — ми смо сазнали што смо хтели.

Грчка торпедњача * * * Завршујући ово писмо и журећи се за пошту, чујем страховиту канонаду, која значи да се озбиљан бој заметнуо. Грми, тутњи, севају стотину муња, разлежу се пуцњи, тресу се куће и прозори у Мустафа паши, која је сва на ногама. Вероватно да би то био један од најкрвавијих окршаја, — да нам не стиже депеша из Лозенграда од Врховне команде да је примирје закључено и да прекидамо бој. Колико је жртава пало — сазнаћемо тек кроз дан два.

ЕЗ Писмо из Врање ЕЗ Воз из Београда у Врање полази само једном на дан: у вече у б сати. Сви купеји су дупком пуни.Картесе више не издавају, М>>ра човек ући и, целе ноћи, подлећи глоби. Са мном путују трговца из унутрашностп и два занимљива мужа. Један апотекар из Скопља и један професор скопоке српске велике гимназије, сада резервни подг фицир. Сви су раздрагани и живо претресају нове победе српске војске. Трговци већчстварају планове, како да се ново осв >јени крајеви скоп чају трогвачки и финансијеки са Ср бијом, и запиткују Скопљаке о привредним, чаршијским и банкарским приликама у Скопљу. Они хвале нарочито косовску равницу, на чсојој је и пшениш и кукуруз бољи од моравског. »То ће бити наш Банат! А има ли парних млинова? к »Нема. Поточаре. Али ће се већ то све удесити. Само треба да наши вреднп људи и капиталисте пожуре, јер ће нагрнути странци. Особито Чеси, који

Српеки официри и војници имају добар економски нос. Оеобито бити први, који ће можда и пре на кад изађамо на мопе, они ће сигурно гаих Далматинаца н^гелити дуке.