Ilustrovana ratna kronika

Стр. 68.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 9.

„Али, госппдо, — веаи професор из Скопља, — да видите само, какво грожђе зре у Скопљу! Вино као најбоље талијанско. И ту треба да се наши виноградари авгажују; наравно, ту је потребна велпка акционарска акција.« Од Банки су најјаче, грчке. А има и отоманска и бугарашка. Но чим наша „Народна с другим оснује филијалке, и ту ће наше водство остати неоспорвво. Што се пак тиче нацијоналцог распоређења, зна се, да су Бугараши већином српског порекла, који славе Крсно Име, и који су домамљени старијом бугарском, агилном и новчаном пропагандом. Они ће листом, чим власт пређе у српске руке, прионути уз нашу вародиу и држав ну мисао. А Грци нису били опасни ни у Војводини, где није власт била у српским рукама. Они ће се временом асимиловати. Ода .свуд стижу гласови, како одушевљено дочекује хрвшћански народ српску ослободилачку војску. Јер турски, а највише арнаутски зулуми су били већ неиздрживи. Они су при напуштању Куманова учинили ужасан покољ међу онашњим Србима. Човек се мпра чудити онолвкој сиелости тог народа, да нису хтели напустити град ни на позив српсквх емисара. Хтели су дочекати српску војску, поздравити дан ускршњи. Исто су тако начели српске домове и у Скопљу. Сиромах пргфесор Илић, који је лане био са својим ђацима у Н. Саду, оставио 1е жену и децу и сад враћајући се стрепи, да не наиђе на згариште свог огњишта. Али тај страх му узмиче пред, вели, још несхватљивом радошћу, да ће у Скопљу место турских заптија и хућумата наћи после две

Бугареке предње етраже пред Једренима недеље српску полвцију и српзке власти. На возу путују неки официри и редови, цивнли с војничким и полицијским качкетима и све се то згура ло у један купе. Не пита сезакарте, ни за'класе, ни за »ранг", еве то једно другом братски — љубазно уступа места, распитује се и рођака. Редови (прости војници) су поносни на своје сфисире, замерају пм само сувишну храброст, а сфисири исто тако својим војницима. Познајем добро овај пут. Лепу Мораву и њену долину, која личи на Крањску, без силних распећа и капела. Њиве су све обрађене и шљивици. Летина скинута, теисачке бриге збринуте. Свако радо врши општу дужност, пошто је своју личну свршио. Један сељаа с осмехом прича, да су му однели у логор три сина, сва три коња и сва четири вола. »Бог зна, хоћу ли их икада опет видети.« И задовољпо се смеши. Ниш је сада прави ратни логор. Ведар је дан и кроз танку маглицу се пуше на раскршћкма и пред мо* стовима ватре код свежих колиба, пред којима озбиљно корачају бркати сељаци трећег позива с к'кинкама пушкама дугих бајонета. Брзометке су однели први и други позав. Пргд огромним касарнама беле се шатори, у ( гради м\чу волови, а тешка кола шкрипе под теретг м провијанта. У граду има до пидруг хиљада рањеника и преко хиљзде зар| бљеника Ар наута и Турака. Један заробљени Ар наутин (фисир, кад му је дежурнп офисир хтео да пружи руку, од гризао је овом прст. Али се ипаксњиме поступа човечно. Међу српским војницима у жућ-

кастим шињелима види се многи у плавкасто-сивим. То су турски шињели. Заплењено је стотине вагона таквих. А турске муници}е небројено. Само је ова скоро неупотребива. Тако су Турцима, чпје се комиси^е све подмићују, лиферанти подвалили!, Из Нигаа се још не носи преко границе војсци провијант. Она се храни у изобиљу са заплењеним турским месом и хлебом. Иначе је Србија пуна меса и брашна, тако, да јело није ништа скочило. Зато су и могли Србијавцм послати у Бугарску 80 вагона пексимита и конзерва и 50.000 шињела, крагујевачка фабрика већ три месеца израђује за Бугаре муницију. По Врању, Борином белом Врању, које је пуно сунца и лежи у венцу мрких планина на плато-у, врве војнвци и страни дописнпци стробо1ком око рукава. Краљ је одсео у једној лепој и новој приземној грађанској кући, на чијем се крову вееело, ппбедно лепрша тробојка с белим орлом, а пред којом крај дворског аутомобила корача стража. Пресбиро је у првостепеном суду. Против Пресбироа било једосад притужаба, што касни с взвештајвма, што су му ови кеома мршави. Али Пресбиро није криз. Строга војничка дискреција ерпског штаба и генерала не подлеже таштини. Зато подробности о биткама, које задивљују }унаштвом свих и поједвних, тек сада почињу излазити на јавност. По улвцама се виђчју често и турски војници, како слободно и весело шетају с нашима. Само без фесова, са српским шајкачама. То су заробљени Грци, Срби и Бугари, који се веселе, да робују браћи, што ће их