Ilustrovana ratna kronika

Стр. 70.

Св. 9.

Сељади из околине Скопља

Као војник он је учинио врло много: од једне готово пропале банде он је са скадарском дивизијом створио прилично дисциплиновану, добро одевену и добро снадбевену трупу. Тај на његова успеха лежи највећим делом у њему самоме:апсолутно некористољубив — тако он није напустио војску, иако је од куће милионар, као што су то учинили маоги његови имућни другови, када је при ревизији рангова деградован од генерала за пуковника — Хасан Риза је гвозденом метлом очистио војну администрацију; спрема за случај нужде код њега није стојала, као на осталим местима, само на папиру, већ је све било у магацину, кад је дошло до рата. Цела одбрана Скадра данас почива на њему. Хасан Риза има да се бори са великим тешкоћама код својих трупа, којесу малаксале и са незадовољством становништва, које је у страху за своју варош. Турци не знају за историску захвалност, они ће заборавити и Хасан Ризу, али ће Црногорци, који су по природи не само јуначни, већ и витешки народ, доцније уз гусле певати о храброме паши, кога су морали савлада^и пре, него што су ушли у Скадар. Српска војока на Косову. Куршумлија, 12. (26.) окт, 12 с 10 м. Јуче после подне у 4 сата српока трећа армија заузела Приштину, престоницу Стевана Немања и краља Милутина. Јутрос је главни командант генерал Јанковић ушао са својим штабом у Приштину. Пре тога је на месту, где погибе цар Лазар и косовски }унаци, где је и Муратов гроб, одслуисена служба, помен. Том приликом је врховни командант изрекао неколико пригодних речи. То јв прва српска служба Од векова на оном месту. За тим је командант са штабом ушао у Приштину. Србн становници дочекали су га са силним одушевљењем. Пред, њега су изишле и муслиманске власти, које су изјавиле своју покорност. Командант је одговорио муслиманима, да ће сви, који буду признавали власт српскога краља, бити јвднаки у свему, без разлике вере и народности. Арнаути, који оу се борили против срнске војске, предају оружје. Јуче је текла борба кроз цео тенесдолски кланац до пред јЈриштину. Ја сам стигао у Приштину око 4 сата после подне, на аутомобилу преко Преполца, одакле почиње новоослобођена Србија. То је можда први аутомобил, који је прешао Косовом, јер смо морали од Бање до Прецо-

лачких Стрмени да одвучемо аутомобил воловима. Дуж целе пруге види се превијалишта. Српски војници воде заробљене Арнауте. Рањени коњи трче пољем. Инжињерске трупе граде порушене иостове. Успостављајући телефонску везу саПриштином. У кланцима проширују путеви. Већ тога дана до вечера успостављена је веза са Приштином. Свуда уоколо горе села. У неким воденицама затворили се поједини Арнаути. Прешли смо Л.аб и напили се студене воде на Обилићевом Извору. Гледасмо десно цркчу Самодаржу, Муратов Гроб, Газиместан, гробове српских и турскпх бар]актара. На улазу у Косово наилазисмо Србе становнике, како плачу од одушевљења. Од када је Србија мобилисала, Арнаути су се бојали да их дирају. О ушевљење српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У овај мах сви смо занети највећим миљем. Српока победа на Косову зајемчава потпуно ослобођења наше. Нема те силе, к>ја ће више моћи потиснути Србина са Косово. Јаша 7'имиЛ.

баште. Има неколико лепих и угледних кућа, пазар је пријатан и богаг у стварима. На један километар северозападно од Ирилепа налазе се развалине града Краљевића Марка, који је ту владао од 1374. до 1382. године, када суцелу област освојили Турци Спиридон Гопчевић, један од најисцрпнијих путописаца Старе Србије, вели о том граду Краљевића Марка ово: „Развалине леже на једном гребену, високом 816 метара, који је огранак чудновато формираног златоврха. Улазак је са источне стране, кодједне четвороугласте куле. Овај брежуљак има два врха, од којих северни надмашује онај јужни. Најпре се долази у превој између њих, који се зове „Чаршија", а био је, можда, некада варошка пијаца. Северни брежуљак, где је по причању био Марков дворац, био је, без сумње, засебан град. Једна тераса на доњој тераси овог брежуљка зове се »Амбар«, а један мали дућанћић изнад њега, био је, кажу, соба, у којој је прела краљева љуба. Од других места показују једно као Маркову дворску башту, друго као капелу, а једно опег као његов киоск. У стенама су угребене слике, које представљају коњанике са напереним копљима, разноврсне животиње и нека слова. Те слике су без сумње стародревне, али су чисто детињасто и почетнички израђене. Пењући се вратоломним путем, преко стена и пећина дошли смо до развалина неке цркве, коју јенајужном подножју брежуљка градио краљ Вукашин. Ту су још неколики врло добро очувани живоциси, а нарочиту пажњу заслужују два насликана анђела. Близу цркве, према вароши, на-

Престоница Краљевића Марка Прилеп, који се данас, освојен, налази у краљевини Србији, једна је од већих варпши у Старој Србији. Рачуна се, да има око 15.000 становника, од којих су скоро 11.000 Срби православни, око 3000 Мухамеданци, а ово остало Цинцари и Цигани. Иначе Прилеп изгледа много већи него што је, и то долази отуда, што се око многих кућа налазе велике