Ilustrovana ratna kronika

МЛустрована ратна КРОНИкА

Стр. 71;

Са пијаце у Скопљу

сликана је на једној пљоснатој стени, а на танком четвртастом слоју од креча, велика слика неког коњаника. У стени преко пута усечено је неко удубљење и виша рупа. У другом удЈбљењу има врло рђаво очувана бис1а неког свеца. Оставивши зидине Маркова града, сиђпсмо у селоВарпш — чије право име »Маркова варош«. Становници му се поносе, шго је њи хово село било некада главна варош Краљенића Марка. јер по предању на томе месту био је етари Прилеп. То предање у осталом поткрепљују и многе стре цркве, неколико визан тинских капитла и остатци од стубо ва, а исто тако и једно четвороугласто престоље са грчким натписом, које је као олтар једне црквене развалине усред села.« □ Црвогорски рањеници- □ Нарочити извештач „Обзора" послао је своме листу са Цетиња овај занимљиви извештај од 1. (14 ) о. м. о рањеним орловима црногорским: »Просторије болнице и две досада уређене сале војнога стана пуне су болесника, што их доводе већ два дана највише од Тарабоша. То су рањеници од прекјучерашњег нападаја на прву планину близу Тараб; ша. Док је бригадир на вечер отишао до недалеког главног стана да прими даље налоге зановедника Мартиновића, кренуо је батаљон из пусте жеље за бојем, да јурише на тврђу. Био је то батаљон уклињански, а када је то видео батаљон лешњански, пошао је и он — али на своју срећу касниније, тако да није толико страдао. Јунаци су хтели да обноћ нападну утврде и тако их освоје мозкда и нападај би био потпуно успео, да их нису оиазили помоћу рефлектора са турских језерских монитора. Када су опажени, налазили су се јунаци на равном пољу и у исти мах оборена на њих ватра са три стране: са шанчева на утврди, коју су нападали, са Тарабоша и са бродова. Посада из првога шавца није испрва пуцала, него тек онда, када су дошли на којих стотину корака, оборила је на њих ватру из митраљеза. Приповед&ју ми очевици, да су Црногорци падали кано сноиље. У тој грозоти насрнули су на шанац, с којега су их стрељали митраљезима, и освојили га ипак и потерали оно нешто Турака, што је било у њима. Али сада је отворена на њих ватра из горњега шанца те да се нису повукли, били би их Турцн поубијали све до једнога. Самој ноћи је Јахвалити, да их и толико има у животу. Од уклињанског батаљона остало је веома мало људи читаво, а дешњански хвала Богу, да

је нешто касније дошао, иначе Ги био и он тако прошао. Поглед на болницу у војном стану пружа ужасну слику, ]ер сви они, што су овде болесни, и оии, који су мртви остали, су рођаци и браћа и читаво једно племе је уцвељено Готово сваки од ових јадника има по кога, ко му је остао на бојном пољу. Већина оних су старији људи и ни један од њих имаде изнад 70 година. Приповедао нам је данас др. Матановић, који једини има бригу над цетињским болесницима, да је ових дана у Подгорицу повезао више од десетак људа старијих од 75 година. Један ми чиновник данас приповеда о своме оцу, који старац од 72 године није хтео да остане код куће, него се јавио као .добровољац, узе пушку, сада лежи рањен у Подгорици. Има један старац у болници, лако рањен, али весео, да ће за који дан оздравити и вратити се натраг. Пошао је у бој са четири сина, од којих су већ два мртва, један тешко рањен, а један, најмлађи, још се бори. Када је јучер краљица походила болницу, понудила је старцу да исходити, да му најмлађег сина кући пошаљу. А сгарац се расплакао готово: — Волим, Величанство, да ме овђв на мјест сасијеку, него да иодиосим толику срамоту. Питам једног постарог човевга, барјактара батаљонскога: Како му је. — Е, хвала богу, — вели он, за којн дан ћу из болнице. Али јединац син ми погибе и то ми јежао. У најжешћем крешеву видео неки старац. да му је син у опасности па скочи ближе да га брани. У то затетура син рањен у ногу, а старац, да га сачува од танета, што су пло-

туном наоколо падала баци се на сина. Час иза тога извукли су сина испод мртва очева тела. При поведају ми даље за два брата богословца, ко}и су ове године свршили, скупа пошли у бој и заједно остали на бојном пољу један до другога. Куку старици мајца. која са прага свога пустога огњашта изгледа, када ће да се врате! Иако идете од кревета до кревета, готово ћете код сваког чути трагедију једнога рода и јад једне обитељи. И опет није ништа друго криво, него ли пусто јунаштво, које не да, Да се један горим покаже од онога другога, а када један само из рода падне, срћу сви без обзира на свој живот, да га освете' Већина рањеника, што се овђе налази, лако је рањено и за који ће дан на бојиште натраг. Али имаде их и тешких. Највише рањеника јест од шрапнела и митраљеса, док су ране од пушака већим делом лакше. Најгрђе рањавају шрапнели и садржина им је отрована, тако да треба веома брза помоћи, да рана не будне по болесника опасна. Госпође и госпођице нз највишпх цетињских кругова иреузеле су негу болесника и врше ту тешку и напорну слуасбу дивном ревности и љуба ви. Оне товаре хаљине са згрушаном крви, размесарена телееи, изоалачена лица и т. д., све то треба да дође до њихових руку, које су се иначе тек у рукавице облачиле. Доиста хоће се велика љубав до убогих патника да се из вначе несимпатичних просторија војнога стана и мањкава средстава уздржи у болници оваки узоран ред. Част им за то!« □ □