Ilustrovana ratna kronika

Ск. 17.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 139.

на у 3 и по сата по подне. Војска је преноћила у Мјету и сутра дан продужила марш к мору, сад све кроз равницу, левом обалом Дрима, који се разлио и знатно успоравао марш. Без отпора ишло се кроз арна утска — католичка села и преноћило се у селу Трошани. Одатле српска Приморска војска кренула је из Трошана 10 новембра у 7 сати изјутра. Успут се сусрела и чета из 12. иука са артилеријом, која је такођер хитала Љешу. Ипак је 5. пук дунавске дивизије први стигао до првих кућа северно од тврђаве Љеша (на картама А1еЗБ10), места, удаљеног само неколико километара од мора. Тврђава Љеш беше поседнута турском војском, само се није знало, колики јој је број. Српска предходница, одмах при улазу у насељене махале развијена у борбеном поретку, стигла је пред саму градску капију на 60 метара. На градским бедемима појављивали су се Турци у масама, без пушака, махали рукама у знак предаје, а затим истакли белу заставу и послали неколико жандара као преговараче. Командант медовског одреда, п. пуковник Милован Плазина није веровао жандарима, већ послао двојицу у град да одмах позову команданта, али он није догаао. Напротив, Турци су хтели том ,,предајом" — као и у толиким ранијим биткама, да преваре Србе и осули су са бедема у подне јаку пушчану и топовску ватру. Наши су убрзо сви прилегли земљи и отворили ватру на бедеме градске, а један батаљон је око 2 сата по подне заузео вис Ценер Касап, северо-источно од града, који доминира турском тврђавом. Око 3 сата уведена је у борбу сва српска војска. Ватра са поменутог виса принудила је градску посаду на одступање: мостом преко Дрима, али их је ту дочекала ватра црногорских трупа, које су се у том тренутку појавиле на десној обали Дрима. Друге бегунце у северо-

Призор са Чаталџе

источном цравцу десетковала је српска ватра са Џенер виса. Неки су се од Турака враћали у град, а други се давили у изливеном Дриму. Услед тих великих губитака, Турци се озбиљно реше на предају, ватра је посгепено слабила из града и најзад истакоше Турци белу заставу, а командант града п. пуковник Абидим ефендија са десет официра изашао је сто метара испред тврђаве, где га је примио освајач прве српске приморске вароши Љеша, п. пуковник 5. пука Милован Плазина. Турски командант понудио је предају без икаквих услова, што је примљено. Одмах је изведена цела турска посада без оружја и заробљена. Официрима су остављене сабље. Срби су заробили 43 турска официра, 103 подофицира, 854 војника, свега 1000 људи. У борби је учествовало 1000 Турака регуларне војске са два топа. Значи да је погинуло, удављено у Дриму и рањено око 600 Турака. Српски губитци су: 8 погинулих војника, 12 рањених војника, 1 рање^ е подофицир и тешко рањени командир 3 чета, 3. батаљона, резервни поручвик Ђорђе Петровић из Тодор дола. Држање свих официра и војника српских у овој борби било је похвално. На Љеш испаљено је 297 топовских метака, а борбаје завршена у полак 6 сати у вече.

Српска је војска одмах ушла у град уз бурно клицање одушевљеног хришћанског становништва. У граду је заробљена војна застава, два топа с муницијом, 2500 пушака и 20.000 метака, 65 великих шатора, 18 коња (било би и више, да велики број коња није изгинуо у тврђави), 120 оваца и доста брашна. Погинули и рањени српски војници су сви из ваљевског округа. Сви погинули сахрањени су свечано у заједничкој гробници код Љеша. Они први положише своје животе на обалама Адрије. Из Љеша је за тим следовало наступање даље на запад, ка пристаништу Синђињ Медовском (Сан Цовани ди Медуа), и на југ, тешким прелазом преко изливене реке Мат код Плане, где је заробљено много Турака, затим је 18. освојена стара престоница Кроја, варош Тира и поносни Драч 16. новембра. Скадарска епопеја. — Италијански извештаји о борбама око Скадра, — 0 припремама за општи јуриш на Скадар. Очајно стање у Скадру. — Гладни дани у Скадру. Нарочити допигник миланског листа »II Согпеге с1е11а 8ега«, А. Ценари, послао је 5 (16 ) о. м. из Зогаја код Скадра своме листу овај допис: Живи се још у очекивању. Сваки дан, који пролази, повећава тескобу