Ilustrovana ratna kronika

бтр. 162.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 20.

Свечан улазак ђенерала М. из тих места стигле у Скопље и кад сам тамо после два дана дошао, видео сам силне збегове турске, и арнаутске скупљене око џамија и смештене по џамијама. Брзина догађаја је спречила бегство породица из Скопља, и оно је преплављено бегунцима из свих крајева, где су Турци поразе претрпели. Тек кад сам видио попришта велике битке кумановске, када сам још са свежих трагова могао створити слику о величини њеној: у мислима сам се сетио наше пропасти на Марици и Косову, која је достојно покајана и освећена на Куманову. Трагови варварства турског над ненаоружаним и мирним грађанима Прешева, Куманова и Хришћанима из њихове војске дали су ми слику оног бесног азијатског триумфа, који је био праћен јауком и болом побеђених Срба, кад се пре пет и више веково пронео глас о њиховој победи на Косову. Колико се времена морало чекати док је из тих болова, туга и саосећања, као експлозијом каквом, све одушевљено ушло у свети рат за слободу и спас нашег угњетаваног племена. Само брзом успеху, само сјајним победама нашим има се

Живковића у Митровицу захватили што стотине и хиљаде наших саплеменика није платило главом у Скопљу и другим местима, где им је од Турака сеча припремана, те се у светлим данима наших историјских победа нису обележили крвавим траговима турски порази. На лицима Турака и Арнаута у Скопљу видела се запрепашћеност, страх и неверица да је све ово јава што се пред њима збива и само, као добри фаталисти, спремни су да ново стање приме као нешто што им је судбина доделила. Дводневна битка код Кумаманова биће детаљно описана од стручњака. Безброј великих и лепих епизода нашег јунаштва и пожртвовања опеваће и препричаће песници, да потомство из ових момената исто ријских предањем пренесе на будуће генерације примере витештва. Овде ћу, у најкраћим потезима, изнети контуру ове наше велике победе, онако како сам је ја схватио и осетио са још свежих трагова, који су се јасно видели на бојном пољу, на три дана после свршене битке. II. После боја на Рујну турска се војска повукла на предње позиције испред Куманова, оче-

кујући трупе из Скопља да бије одсудну битку, коју смо ми очекивали на Овчјем Пољу код Велеса. Армија под командом престолонаследника,заузимала је положај од Табановаца до Нагоричана, спремна сваког часа да пређе у офанзиву и продужи наступање ка Куманову, не слутећи, да ће се 10. и 11. октобра да бије са непријатељем, који је свом својом снагом удружен почео офансиву очајну. Кад су на нашем левом крилу предводнице коњичке из дивизије дунавске првог позива ујутру 10. сктобра пошле у извиђање и кроз густу маглу и кишу почеле пуцањем из топова тражити непријатеља, очекивало се, да ће се наићи на мали број Турака, који су се са Рујна повукли ка Куманову. Изненадна појава густих турских колона нагнала је одмах дунавску дивизију првог позива, да ступи у борбу, и да сва своја четири пука развије у први бојни ред, не остављајући ни један батаљон резерве у позадини. Дринска дивизија првог позива је одмах заузела положај у десно од дунавске, а њој је следовала и моравска диви^ зија првог позива, тако да су првог дана у борби биле све три дивизије и заузеле простор од Нагоричана до близу железничке пруге, која води из Врања у Куманово, на одстојању од десет километара. , (Свршиће се.) Стар Орбија и њене етнографске прилике* Стара Србија у којој и због које 'су се ових дана биле крваве битке на Куманову, Новом Пазару и Приштини, има разноврсан значај за српске краљевине и за српски народ у опште. Она је била централна и најважнија област Немањићске краљевине, она област из које се она ширила према југу и према истоку, и из које су Срби заснивали своју царевину. Стара Србија је била поред тога најкултурнији део тадашњег српског народа. *) Овај чланак представља кратак збијен извод из брошуре, бр. Ј. Дедијера