Ilustrovana ratna kronika

Стр. 308.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 38.

Гори и ноту у виду ултиматума, у којој најенергичније захтијева од Црне Горе, да прекине бомбардовање Скадра. 13. (26.) марта Црна Гора улаже великим силама протест, ради так°ог држања Аустро-Угарске, а уједно наређује 50-сатно обустављање бомбардовање, како би за то вријеме могли изаћи из Скадра грађани. Истог дана савезне војске Србије и Бугарске послије петомјесечног опсједања крвавим јуришима освоје Једрене. Есад-паша, командан Скадра, не допушта Скадранима да напусте варош, и Црногорци от почињу поновно бомбардовање. 18. (31.) марта Црногорци јуришају на Тарабош и заузимају два реда утврђења. 19. марта (1. априла) Балкански Савез °дговара на медијацију великих сила и као услов преговорима за мир захтјева се предаја Скадра и Јегејских острва, а уједно и право на ратну отштету, коју би одредила нарочита комисија. На предлог Аустро-Угарске, проглашује се над црногорском обалом блокада, која отпочиње 29. марта (11. априла). Но, и поред флотне демонстрације — која је услиједила једино ради тога, да се Црна Гора присили да се одрече Скадра и тако обустави бомбардовање, — Црна Гора бомбардовање не прекида, него га појачава. За ово вријеме јавља се спор српско-бугарски ради подјеле освојеног територија, и новине српске и бугарске у томе погледу воде жестоку полемику (Србија захтијева ревизију уговора). 10. (23.) априла Црногорци заузи мају Скадар; они који први о крњише турску силу у Европи освојењем Скадра, потпуно је уништише. Падом Скадра, Аустро-Угарска ставља у опасност свјетски мир, и захтијева, да Црна Гора напусти и испразни град. 19. априла (2. маја) Црна Гора одгозара великим силама, да се заузимање

Скадра не смије сматрати као пркос „Европи", и да она из Скадра не ће изаћи. Такав одговор Црне Горе силно је изненадио читав свијет, и држало се, да ће Аустро-Угарска и Италија упасти у Црну Гору и Албанију. (У то доба 20. априла (3. маја) проглашено је у Посни и Херцеговини изнимно стање — и тим чином, поред силних увреда, нанешених читавоме српскоме народу, Аустро-Угарска сепаратно и нарочито увриједи Србе у Босни и Херцеговини). (Свршиће се.) Е2 ЈЕДНА ЛЕПА ПЕСМА Е2 Битољ, 15 Априла. Драги Свето. Међ великим бројем песама, што су их војници — сељани — писали и појединим уредништвима слали, мислим да ће ова бити једна од најважнијих и најлепших. Код мене се налази оригинал, а шаљем ти је у препису; сем интерпункције — која је моја — у песми нисам изменио ни једну реч. Надам се, да ће и твоји драги читаоци радо примити. ПРОЛЕЋНА ПЕСМА од једног ратника Зима преста; ево дана нови, Стопише се санте и снегови; И развише крила лабудови, Процветаше поља и лугови; Цолетеше птице ластавице, И заблиста небо у раздања... Ето дана, ето радовања !г..

Ах, пролеће, пуно ли сичара!.. Славуј, цвеће, жељо моја сгара Опет ли си дивно запевала И певањем цвеће раздрагала... Цвеће мило, опет круне твоје Видиг. свуда разнолике боје: Многа ли је данас рука мила Ссоме драгом киту накитила, Па му љубав и у цвеће лева: Да му душа слзђе снове снева... Ведро небо, а вече је благо, Свака своје пригрлила драго: Па шапућу, док им зора рана Не растопи срца раздрагана... Дани моји, ох, пролеће моје, Где сте сада?., Гдеје злато моје? Цвеће моје, о, мој боре вити, Ко вас бере, ко се вами кити?.., 0, славују, о, мој верни друже, Песме твоје да ли данас туже За временом и за оно доба: Кад у срећи уживасмо оба?... Када дође прошла јесен рана, Кретосмо се ми једнога дана Тамо југу, на далеке путе: Ти за Мисир, ја у борбе љуте; Једно другом пожелесмо срећу: Да се друзи виде о пролећу... И ти, друже, ових лепих дана Лећеш опет преко јоргована; Вијеш песме радости и среће, И уживаш како мири цвеће.. А ја — болан, у далеком крају Предајем се горком уздисају. Рука слаба, већ ми уздрхтала, Пушка драга из руку ми пала. Ноге слабе, тело малаксало Мутно око сузом заблистало...

Срећа моја умрла, ил' спава.. Цвеће моје обујмила трава. А мој славуј, кад ме није чуо, Под прозором, тужан пресвиснуо. И последња напушта ме нада: