Ilustrovana ratna kronika

Стр. 310.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 38.

бринуто око залуд упире свој поглед на југ, чека добре гласе, док међу тим једна само хумка од ових кида све наде и утерује у лаж све оно, што човек тако много, тако дуго кроз цео зкивот жели. ПЈто се више ближисмо Штипу, ратних знакова све је мање. Пред Штипом на 2-3 километра српска је војска однела потпуну победу над бугарском, и ова је бегала са својих положаја, и у дивљем бегству грг,жила да спасе живот. Само по гдекоји бугарски крвав гуњ лежи уз пут и погдекоја капа. Пред Штипом на пољанама није више мртво као на разбојишту. Ту буја живот српске војске и коморе. Поред нас на друму српски војници поје коње тако мирно и равнодушно, као да нису јуче гледали, како граната кида главе, већ као да се спремају на одмор после свог рада. Па и остали војници су живахни и весели. Ах, јединствен је српски војник и као јунак, и као отац и као друг! Но о томе други пут... (На жалост, ово је последњи пут! — Уредништво.) Крај нас пролазе војници или седе на крај друма, а тамо мало даље, крај шатора, седи један војник и удара у ситну тамбурицу. То је ето српски војник. Кроз његове жиле ври живот и снага, која побеђује смрт. Та срп ски војник мора победити. + Др. Бошко ПетровиЉ. Битка на Брегалници У свом 147. броју има „Србобран" овај изврсни допис из Бвограда од 3. (16 ) о. м. о славној српској победи над вероломним Вугарима на реци Брегалници: Пошто се рат у Маћедонији сматра за довршен потпуним поразом бугарске војске у области Брегални це и Злетовске реке и Струмице, од којих је области бугарска војска потпуно отерана, са меродавних војних места се саопћавају сада о в и а утентични податци, који ће по казати непријатељску и српску сна гу, у овим најкрвавијим борбама новијег времена. Из ових података види се сва силина судара у једном големом и дугом упорном хрвању, у којем је најпосле сатрвена бугарска арм^ја. Све ове борбе — које су трајале ништа више од Д6С6Т ДИНН прогутале су преко 50 ХИЉЗДЗ ПОГИ' НЈГЛИХ И рањених на обадве стране. Према тим подацима, мучки напад Бугара спреман је густом концентрацијом њихових трупа на линији Злетовска река — Бре-

галница — Крива Лакавица и северно од ове базе на старој српскобугарској граници. Са српске стране концентраци ја је била изведена на простору од старе српско-бугарско турске тромеђе га на Осоговске планине, Злетовску реку, Крив Лакавицу, Вардар и Мурихово. Ту је била тимочка диви зија као крилна заштита операција фронта, на простору од Гарван пла нине до Брегалнице. Грци су са својом концентрацијом продужили српски фронт, али су употребили сву своју главну снагу за одбрану Солуна, а од главне гр>пе су одвојили по једну дивизију као крилно осигурање према Ђевђел^ји и Нигрити. Српски гарнизон утврђенога П ирота осигуравао је планинске прелазе преко старе српске границе у своме захвату, а исто тако и посада у Зајечару. На ове српске мере одбране Бугари су одговарали оваквом концентрацијом: Код Кочана и Штипа била је јака армија генерала Ковачева, састављена од 2., 3., 7. и 8 бугарске дивизије. Укупно четири дивизије, једна бригада и једна дивизија добровољаца, дакле преко 120 батаљона и 230 т о п о в а. Ксд Ђустендила стајала је трећа бугарска армија, са стављена од 6. и 12. дивизије, две дивизије са укупном снагом од 40 батаљона и 78 топова. Код Сливницв и Софије била је концентрисана, под врховном командом Радка Димитријева, пета бугарскаармија, састављена од 1., 3. и 14. дивизије; осим

тога имала је ова војска и дивмзију коњице, укупно 56 батаљоаа и 120 топова. Ова армија је оперисала против Пирота и Ниша. Северно од пете армије била је прва бугарска армија, под командом генерала Кутинчева и имала је да држи у шкрипцу Заје ч а р, оперишући заједно са петом армијом. Имала је 50 батаљона и 120 т о п о в а. Са оваквом концентрацијом Бу гари су потегнули један гвоздени лук против осам српских дивизија. Бугарска дивизија има 6 пешадијских пукова и по бројној снази вреди колико једна и по српска. Ту своју главну снагу Бугари су распоредили тако, да код Ћустенди ла имају групу од две дивизије, пребацујући од тога једну бригаду за о јачање левокрилне групе. Даље су на линији Кочане—Штип концентрисане четири дивизије, а ова група била је везана са ћустендилском групом доб р о в ољ а ч к о м диви3 и ј о м. На тај начин су Бугари спремали кљешта, да скрше српску војску и одбаце је са читаве спорне територије. Они су хтели, да препадом допру до Вардара и поседну десну обалу, а да заврше акцију гоњењем српске војске. Штипски крак ових кљешта требао је да се баци на српске позиције на Овчем П о љ у, а ћустендилски крак требао је да послужи и као ослонац, у случају неуспеха, за извлачење и спасавање четврте армије. У том случају Бугари су могли образовати још јача кљешта, прибирући прву и пету своју армију за продирање Нишу, а по том даље да потпуно одсеку