Ilustrovana ratna kronika

Стр. 398

илустрована ратна кроника

Св. 49.

Славље у Београду: Свечан улазак престолонаследника Александра, на челу са својим штабом

— 11. марта дође наредба да 3. и 4. батаљон 13. пука Хајдук-Вељковогбуду спремни за напад између 12 и 1 по поноћи. Батаљони су били брзо готови. У први сумрак 3. батаљон добије наредбу, да сиђе у предстраже, а наскоро за тим стигне саопћење да обе наше дивизије имају да изврше опћи напад, тако да ће артиљерија дејствовати до 2 сата и 30 минута па ће се у 3 сата пешадија кренути на јуриш. У означено време, после ужасне, паклене артиљеријске ватре 3. батаљон је постројио у борбени ред своје три чете, док је једна остала у редуту као прихватница. Пред полазак значари (трубачи и добошари — Ур. „Бр.") означе борбу. Организовани смо били овако: на 20 корака напред бомбашко одељење под командом наредника Лазара ЈовановиДа. Из? њих свака чета истакла је по једну десетину у редак стрељачки строј. Ишло се брзо, у реду и у највећој тишини: коман,дант батаљона Михајло Филиповић ишао је на 20 корачаја напред, а командири испред својих чета на по 10 корачаји. Четама су командовали капетани Милан НиколиК , Доброслав МојсиловиЛ , Душан Хаџи-Јовановип и Владимир ЈојиИ. У означено време на Јуч Тепелер су се кренули 3-ћи и 4-ти батаљон српског 13. пука, а с њима, према наређењу, и цепи бугарски 55. пук. Кад смо били на 20 корачаја испред турских шанчева, Турци из шанчева оспу страшну ватру, наши официри командују: »Трчећим кораком!" и са громогласним „Ура!" упадосмо у турске шанчеве. Тада наредник бомбаш баци неколико бомби. Турци се збунише, њихова труба поче да свира „Назад!" и Турци одступише у касарну Шејтан Торла; али не "сви јер их неколицина остаде, дочека нас на бајонет и бише помлаћени. У то време наша патрола нас извести,да је бугарСКИ 55. ПЈГК И30Ш0 иза нас на 500 метара и да се заКЈ10НИ0 у једној удолици. Ми онда пошаљемо другу патролу, да јави браћи Бугарима, да смо ми већ изашли на положај те они могу сад без страха само да дођу. И они заиста сад кретоше напред и дођоше у нашу висину. Али сад се Турци искупише из касарне и извршише контранапад и — бугарски 55. пук опет се повуче натраг. Само смо једну чету ми успели да задржимо. Међу тим наши батаљони остадоше, пошто су имали наређење, да по сваку цену и заузму и задрже положај.

Командант нашег пука, сазнавши за одступање бугарског пука, пошаље нам одмах ону резервну чету из редута и 2. батаљон 13. пука те се поновно бацимо на Турке Турци су се убрзо затим опет вратили са 8 митраљеза, али су и сада били сасвим сатрвени. Овим се и завршило љубазно причање српских јуначких рањеника, јер је воз већ био ушао у београдску станицу. УЗ НАШЕ ОЛИКЕ. Свечана посвета и откриће споменика великом вожду Карађорђу 13 августа 1913. Тај дан када је Београд пливао у великој радости дочекују !)и своју победоносну војску, тај дан је откривен и споменик великом вожду Карађорђу на Калемегдану. Великом човеку, неустрашивом јунаку, који пре сто и више година: „Дшке народ, крсши аемљу, а варварске ланце сругии; К8 мртвајех Срба дозва, дуну живот сриској души." Том великом човеку одужује се српски народ видним спомеником, дочим ће у души сваког Ср бина вечито бити урезано име великог вожда Карађорђа. Унук и праунук великог вожда учинише још и више за свој народ, а тиме доказаше, да им у жилама тече крв великог свога претка. Око споменика

великог вожда, окупљаће се увек Србадија, да се крепи и челичи у великим делима великог Карађорђа, јер Србин је увек за другог аргатовао, време је, да и за себе ради. Свечан долазак седмог пука у Београд 15. августа 1913. У балканском рату српска војска најсјајније се показала. Победа за победом беху извојеване и ослобођени стари српски крајеви. Од редова до највишег официра сви су са највећим прегором вршили своју узвишену дужност, која је уродила таким плодом, који је у историји ратовања незабележен. На Куманову, Битољу, Прилепу, а после на: Брегалници, Криволаку, Рајчанском Риду, Кочанима, Белоградчику и другим биткама против Турака и Бугара показао је српски војник да је непобедив. Али: ,,Без муке се сабља не сакова", тако и ови љути бојеви много су српских јуначких жртава однели — који су својим гробовима обележили међе српских земаља. У тим љутим бојевима учествовао је и јуначки седми београдски пук, који је скоро највише жртава имао. Београд је за својом браћом, родитељима и рођацима много се у црно за-