Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

„Ако Хроп даље тврди, да се два Црногорца пе могаху споразумеватп са својим македопском друговима у затвору, опда тек настаје пптање: пз кога краја Македонпје беху тп „Македовца“ > Да то можда не беху Арбанасп, Пппцари, Грци или Осман-= лпјег Али најпре ће бпти, да и ова тврдња није ппшта друго, до једна од многих Хропових измишљотина, којима се он служи, да моја разлагања у сумњу доведе, а да бајаги пзпее неке доказе у своју корпст.

Хрон завршује своје филолошке смешности трпумфујућим проналаском, да Македонци не говоре нп српским ни бугарским, пего својим властитим језшком Овако што може само тврдити опај, који це позпаје ни старо-српске повеље пи македонско наречје. Кал се упореде писма из Македоније, која је издао Јастребов, са повељама српских владалаца, које су пм стављеџе на чело (13 »Monimenta сета“), ошда се показује, да данашњи Македоцпци управо онако говоре, као што се говорило у старосрпској држави!

На стр 17 где говори о слави, постаје Хрон досетљив, алп му то џекако пе приличи. Ош, на пме заједљиво прпмећава, да бп се и Нижи- Аустријанци могли сматрати за Србе, по што ш ошп славе 15. Новембра Св, Леополда, свога заштитшка. „Јер, (додаје Хрон, правећо се важним), разлика између славе и „ззмаљског свеца — заштптипка“, лежи управо у томе, што појешна места пи општине џемају заједничког свеца, него свака породица у селу има свог злеебног породичног сведа“. ,

Хрон, дакде, не зна, да су се из поједипих породица развила читава племена српског народа п да цело племе, према томе, слави опог свеца, ког је у првом почетку славила прва породица, од које је потекло цело племе Као што год у по неким крајевпма Cpônje има села, која образују породицу једног истог пмена, која такође слави пстога свеца (и пр, Мартиновићи у у Црној-Торп са 300 стаповпика презименом Мартиновића), тако исто пма читавих племена, која, кад се строго узме, образују само Једну грдпу породицу, славећи сви псту славу. И за т) је Хрон насео својим прлмером о Шоповима.

Баш је папвно Хроново тврђење, да, пстина, не може доказатп, ма ког сам деда увео своје македонске народне песме, алц, да сам их ппак преписао! Дакле опет сумњичење, без доказа, по Хроповој старој тактици! И за то је крајње смешно Хроново уверавање „да ми посрбљавање, које сам на местима предузимао, пије пошло за руком, је, чпталац, којп познаје језик, осећа 13 тих места праву зућпшшину“. Та одакле поштењак Хрон зна, Де сам ја дотичне песме посрбпо“), кад му ориђинали нпсу познати» Ако су му се по пеки изрази причинилди, да су туђи, то само доказује, да су Хрону, македонизми у опште непознати.

!) Међу тим уверавам свакога својом чашћу, да у песмама нисам ништа намерно изменно,