Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

29

Е баш заслужује, да се житоше Хронова приметба:

„Нужно је, да се истакне опа напвност, којом Топчевић своја пзвртања претставља, као неку „нову Форску“ (стр. 950, примед. 2)".

Ова примедба гласи од речи до речи:

„Као што се види, удаљује се ова Форма од песме, која је у Вуковој збирци под петим насловом (2. свез. стр. 448) Биће да имамо пред нама старију форму.

Хрон је дакле опет тврдио баш противно, те је, премазтоме памерно латао. У осталом остављам свакоме, који разуме српски, да оцени, да ли она песма, коју сам саопштио из „Српства“ може бпти Фалспепкована плп је она очевидно претставља старију Форму Букове песме.

0 петоријеким назорима не ћу да се преппрем са Хроном, алп кад он на стр. 18. трумфујући оглашава, да моја излагања у 7. п 8. глави нису друго, ако не превод једне Новаковићеве расправе у „Отапбини,“ то je OH ово могао тим лакше открити, што сам му ја ствар олакшао својом примедбом на стр. 284:

„ .... овде се задовољавам наводом једног чланка из „Отајбине“, који је без сумње написан од научнсг српског литерарног псторпка и академика Стојапа Новаковића.“

Е управо је изредна Хропова примедба, да сам ја својим сопственим додацима „обалпо цену“ Новаковићевог разлагања у очима немачке публике.

Ови моји додаци састоје се у томе што сам пшека места 13 пемачеих ењиги из 16. столећа поновио од речи до речи, а то не само због тога, што су та места права курпова, него п за то буд потпомању Новаковишћеве доказе!

Од стр. 18. ша даље, разлаже Хрон историју Македопије некад по Јпрпчеву, а по пекад према мојим подацима, а кад што се упушта у гола пагађања —- та у пагађању је баш и цела снага Хронова! Како је јак у томе, доклаује његово тврђење, да је варош Орбпца (дапас Сервија) „само кратко време била. насељена од Срба,“ ма да је ствар доказана, да је опа скоро 400 тодпна била у словенским рукама!

На стр, 22. размеће се Хроп толико, као да ме је баш до поге потукао, претстављајући ме као HAATHATOPA à то са овим речим:

„Статистичке табеле Гопчевпћеве књиге (стр. 961 до 503, y немачком орпђиналу), могу се сматрати као врхунац књижевничке слободе. У свом сопственом предговору жали се, на име, писац на то, колико га је стало труда, да из несугласних додатака становника, пронађе праве бројеве — док је он, на протпв, те табеле просто прешао! Оне су преппсане од речи до речи пз књиге -Etlhnographie de la Macédouie Philipopoli, Imprimerie et Lithographie Janko 5, Kovatschoff, 1881“ [lp mom чак није пашао за вредно, да узима у рачун Флуктацију стаповништван јер се задржао псте опе бројеве, који вредише пре 8 година, суамо што је г, Ропчевић. од Бугара начинпо „Србе.“ Само је у неклм главним местима самовољно и доста неспретно пзменис бројеве. Послужићу