Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

Пре свега напомињем, да је у рукопису мог предговора за Македонију стајало: „бесмпслоца, коју су написали Хан, МакенциИрбијева н Барт у етнографском погледу, не заслужује никакве пажње.“ Опе проређене речи пзосташе пак прп слагању, а да то нисам приметпо, у оној хитрини, с којом сам морао пеправљати завршетак дела. Јер, да сам гаја огласпо за незналпцу само као етнограФа, али иначе не, јасно доказује моја примедба на стр. 54. где стоји:

„Заслузп се клањам ! Као топографе, пспптиваоце старпна и географе, поштујем Хана, Барта п Каница, али као етнографи учинили су се свп смешнима, за свагда.“

ово је мишљење још п данас у менп,

После ме Хрон исмејава за то, што сам Хану прпметло, да је по впше пута наппеао грдну бесмпслицу о лсторпји Срба пл Бугара, па да сам после ппак препоручивао његов „пут у Солун“, као „меродавно стручно дело.“

И ово је просто извртање, Доказано је, да је Хан по чешће написао бесмислицу у псторпјском погледу. Тако је он н. пр. пешто трабуњао о „ досељавању Бугара у моравске долппе,“ као што је претстављао петорпјске јунаке Обплића и Краљевића, Марка за личности просте приче. Ну наводећи ово ппак нпсам казао, да је Хан у исторпјском погледу увек ппсао бесмпелице, а иајмање мп је падало на ум, да посумњам у Ханово тачно повнавање грчке псторије. А оно место, где сам имао повода, да се позовем на Ханов ауторштет, тицало се искључиво впзантијског дара Јустинијана и испитивања византијских грађевпна.

Највећу своју дрскост пзпоси пак Хрон у томе, што тврди, да сам од свога деда „Горња Арбанпја“ које изпоси 560 страна, 848 страна „очевидно“ пзвадио из Ханових дела и да сам читаве стране преписао од речи до речи.“

Пре свега напомињем, да моја „Горња Арбанија“ нема 560 него 586 —— ХХ, дакле у свему 606 страна 11 да, према томе, изгледа, као да Хрон није ни видео ту моју књигу. Од ових 606 страна отпада 20 на предговор п садржај, 208 Ha мој путопис, 9 на Болпчин реферат, 99 на ucropnjy Арбапије, 18 на народне приче п песме, 26 на брачне обичаје, 15 на крвну освету, 17 на прногореки погранични предео — дакле 412 страна на стварп, о којпма у опште нема ни спомена у Хановим делима; што се тиче осталпх 196 страна, то њих 148 има садржину, коју ћеш бадаватражити у Хановим делима. У свему, дакле, остаје 48 страна, које или садржавају цитате пз Хана (уз изрични навод извора) или су подаци, којп се подједнако и код Хана налазе. ) И кад се све срачуна биће, да се једва 30 страна

5 Ова једнакост јесте са свим природна, кад се има у виду, дасе неоспорна Факта, која саопштавају два путника, која су видела једно исто, не могу саопштавати толико несагласно, да један иввештај стоји у противречју са другим!