Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

96

(дитата и т. п.) дакле двадесети део моје „Горње Арбаније“ слажу с Ханом Па шта сад да мислимо о таквом човеку, који намерно тако аупешку лаж и клевету у свет растура, као што је она, да сам 348 пуних страна очевидно (!) позајмио из Ханових дела 7 Кад Хрон већне бибио довољно жигосан, као човек, који не држи до своје часне речи, то бих му ја овде јавно довиенуо: „Ако ми не докажете, да сам ја 948 страна своје „Горње Арбаније“ позајмио из Ханових дела, онда стетви прости клеветине!“ —

Па по што сам се већ понизпо, да устајем противу Хронових лажи п клевета, те да ни један од његових напада ћутке не пређем, то ћу се још задржати и на последњим речима клеветничког списа,

Моје примедбе на стр. 188. и 139. о кукавичлуку бугарског народа, — примедбе, које су тамо основане на непобитним фактима - — служе му на то, да поводом догађаја од 1885 г., Србе, колшко му је већма могуће, понизи. Истпна, о оном су рату закључена акта; у својој „Бугарској“ сам јасно и пепрџстрасно претставио узроке српског пораза. Да је Батемберг у почетку сливничке битке побегао са бојпшта, то му ја не говорим онако иза леђа, негојето давно доказан историјски факт, који чак ни Батембергов присни пријатељ и друг у бегству, r. Хан, не смеде порећи.

Као најубојније средство противу мене износи Хрон на послетку, да сам се „по свом обичају послужио п овом књигом, да заједљиво нападам Аустрију.) Овај је приговор у толико непојмљивији, што је потекао из уста опога човека, којп је уредник једног листа и присталица једног човека, који су без престанка понпжавали Аустрију за рачун рајске. Онај приговор није у осталом ништа друго, ако не мучка лодвала. Ти замишљени „напади“ састоје се искључиво у претресању историјских факата, који се не могу порицати, п из којих се јасно види, да аустријске владе, до пред 100—200 годипа, не поштоваше она права и повластице, које писмено зајамчише српским насељеницима.

И сад сам расчленионтачку по тачку опровргао Хронов клеветнички спис, а данисам оставио необјашњену баш ниједну његову подвалу. За што сам се решио на ово, објаснио сам већ на сгр. 5. Баш овог часа добих бр: 8. „Кеуце де | Омепфје“, листа, којм, као што је познато, служи бугарским интересима. У њему је 6. продужење неког одговора

ђ) Ва то се немојте чудити, читаоци, што је Спиридон Гопчевић данас ватворен у Бечу, кад овакви бездушници, као што је тај Хрон, траже начина, да безазленог књижевника и специјалног стнографа доведу у сумњу код поводљиве аустријске владе ! ;