Istočnik

Стр. 58

источник

Бр. 4

дица доиста постојала у Сарајеву, и била је некад угледна трговачка кућа; али је недавно изчезла). И тако, о Гаврилу Михићу још остаје да се пише и разбира! И ко може и умије нека то учини, а ја бели нећу. Паисије Лазаревић. (Не спомиње га „Неологос".) Напријед смо видјели, кад је Паисије посвећен и ка I, се преставио. При његовом посвећењу, осим патријарха Атанасије, били су још тројица митрополита: нишки Гаврило, ваљевски Паисије и велески Дионисије. Потвр^ен је од султана 6. септембра, а приспјео му је брат у Сарајеко 6. октобра 1752. (Види „Поменик" XXX. Српске Краљевске Ададемије; „Гласнике" 35., 40. и 63.) Док се општина сарајевска опростила злосретнога Михића, потрошила је 17.500 гроша (лијепа сума онога времена! — и наравно црквенијех); али је она тај трошак умјела да свали на грбачу „преподобњеишему А н в и" и господ. Паисију, нашто га је и уговором обвезала при избору 31. маја; па му јогп подкусила и друге приходе и ограничила његова права, што јој баш неслужи на похвалу (в. Јавор 1884., бр. 7. и 8.). Василије (Бркић) Јовановић 1760.—-176:2. год. (Нема ни њега у Неологосу). Вио је негдје епископ у Еосову. Избор његов за митрополита сарајевског, оглашен је у цркви на Влаговијест 1759. год. а дошао је у Сарајево 12. септ. 1760. („Гласник" 63., стр. '205. Спомен. Сриске Краљ. Академије X., XIX.—ХХП). (Свршиће се.)

Прича о талантима. Евг. Берсе. (Бесједа друга.*) 0 вриједним слугама. Онај што прими пет таланта, отиде те ради с њима и доби још пет таланта. Тако и онај што прими два доби и он још два. А који прими један, отиде, те га закопа у земл>у и сакри сребро господара свога (Мат. XXV, 16—18). Господар је отишао, и ми видимо слуге његове за иослом. Расмотримо данас примјер, који нам они дају. Али ирије но што почнемо говорити о томе, хоћу да свратим пажњу вашу на ону похвалу труду и човјечјој дјелатности, коју налазим код Исуса Христа. Ја показујем на ту похвалу стога, што видим у њој опровржење многобројних нападаја на јеванђеље, који, на зкалост, налазе много одзива у нашем вијеку, који све види и све испитује. Ви знате, како се вјешто старају противници хришћанства да ухвате само једну од његових страна и да ју доведу до крајности. *) Види „Бесједу другу" у 2. броју од 31. јаиуара о, г.