Istočnik

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 57

и>1шлк ко цлргтв8к>иџи грлдк (Цариград), и & ,иноги,ми иотреЕнтЈА л^кста нлпоинилћ (т. ј. подмазао у Фанару и на порти код великаша), еш.г же и <иирик> виш8 коздагл кк 25 \*илАда аспри и пр1Алк: что *1данлпи пјнстдкилса, к' ТОИ ДДНК ПрИЛ1ИЛК ПДТр|ДрШ1СТКО, НО к' ТОИ дан 8палк КО ЕОД'кзНћ, И ТрИ' десет' дни еолјн нл одр'к, 8/нерк." И тако дакле, по „Општем Листу" излази: да је Гаврил Михић заиста још за живота патријарха Атанасија кренуо у Цариград, а то је било 1752., јер се патријарх Атанасије те исте године преселио у вјочиост, пошто га је ударила капља у суботу веч:е 29. августа, а 30. августа у недјељу послије подне издахнуо. (По „Општем Листу".) Но како сада да разјаснимо то његово црно патријарштво, у коме игра улогу као „велики ходатар' Михићев и један римокатолички „влчиа" — посланик велики — далеке францеске државе, помоћу кога је он добио пећко патријарштво ?! и одакле му новци да с њима зајази и „нлполни" многа потребита мјеста?! — Достл, с њиме није чист посао био! Као што се види, Михић је добио, што је желио одавна; али је тога пстога дана пао у болест, и након 30 дана боловања преминуо је! Ако је дакле његова прешаственика у Босни, Мелентнја Мпленковића, била смрт тајанствена (по Општем еЛисту), онда се правда осветила и на Михићу! Али нека то, него шта сада да радимо са оним антиминсима и записима од год. 1754., које је објавио „Источник" у IX. и X. свесци за 1890., стр. 363., и VI. и VII. свесци од 1891., стр. 266., и које је антиминсе освјештао у манастиру Гомионици митрополит босански Гаврило Михић?! Но по свој прилици они датуми нијесу правилно преписани, и прије ће бити година 1751. него 1754. и да је потоње писмо а (1) узето за д (4), које је и по облику у славенској азбуци слично једно другоме. Ако пак тамо (на оним антиминсима) доиста стоји написано 1754, год., онда ја свему томе Михићеву послу не знам краја ни конца, као ни његову патријаршеству. Осим свега тога, некаквијех Гаврила (по Општем Листу) као патр. пећки имамо ваздан, који се један за другијем мотају на столици пећке патријаршије. -— (в. Глас. к. 35, стр. 80). У Општем Листу стоји за Гаврила II.: „да је он рођен на острву II а т м о с у ; да је „ваведен" био на п р е с т о л п е ћ к и 1755, Ј ан. 24; па да је овај Гаврил II. још за живота наименовао себи за насљедника митроплита Нишког Гаврила, рођенога у Сарајеву, „по оцу и матери из породице Арнаутовића. (Ова је поро-