Istočnik

Стр. 136

источник

Речени услови: процјењивање унутрашњих и сиољашњих врлина код лица, које се за брачнога друга узима, као и симпатиј^, које ушљед тога постају ме^у објема личностима —- то све треба да постоји и да има мјеста, када се говори о браку, као моралној и доброј појави. Све остале појаве, које се не могу подвести под ове околности. нијесу нормалне. Нећемо већ ни говорити о данашшој грамзљивости за „миразом", при чему се обично дешава тако, да се управ муж и жени са тим „миразом", а жена, коју узима, у самој му је ствари, као додатак томе миразу, и то често неповољни додатак. Да се такова грамзљивост за миразом, која се уз несрећне бракове догађа, не слаже са моралом, јасно је већ и на први поглед. Зар ту може бити мјеста љубави, бризи о васпиташу дјеце и осталом?! —- Нека опет лица, која ступају у брак, стоје више пута у више-мање блискоме сроству. И ти бракови нијесу такође нормални. У најстарије вријеме, када се сво људство састојало само из једне породице, таки бракови нијесу се могли избјећи, и оправдавали су се понекада тиме, што се није желило, или управ што се је бојало довести у своју кућу шкодљиви (на пр. незнабожачки) елеменат. Но у хрингканска времена не може се тако што за умјесно признати. ЈБуство се је данас толико намножило, да већ нема ни најмањег разлога склапати бракове међу сродницима. Шкодљивост бракова међу блиским сродницима, доказана је многобројним проматрањима, која су у томе погледу чињена. Речена проматрања говоре о закржљавању такових породица, јер се једна крв не освјежава другом, новом, — о рађању, у таким породицама, дјеце са највећим умним недостатцима и т. д. 0 таковим доказима, који су строго са науком потврђени, мора се водити рачуна. — Даље, бивају још бракови између особа неједнаког доба. Често се догађа, да какви праживјели сластољубац ступа у брак са младом дјевојчицом, а већ обратни случајеви рефи су т. ј. да младић узима какву средовјечну или стару жену. У оваким случајевима, већ због самих физичких разлика, не може ни бити говора о нормалним одношајима међу супрузима. И баш у таким приликама најчешће се и догађа супрушко вјероломство. Супрузи, који по своме васпитању припадају разним временима, обично су једно другоме страни и неразумију једно другога. У томе је и велики извор свакојаких несугдасица мефу њима. У случају ра^ања дјеце, обично прије пунољества дјечијег умире или стари отац или стара мати; и дјеца на тај начин остају без потребнога руковоства очевог или материног. Примјетимо овдје узгред и то, да са овим одговарамо и на друго питање: о браковима између особа, које су једнаког доба, али сувнгне престарјеле. У осталоме^ код таких дјеце а према томе и праве породице ријетко и бива, Такови