Istočnik

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 301

српске просвјете прпложио и дао своме српскоме народу преко 50.000 фор. Тога дана као кум нове цркве даровао је тај велики добротвор пуну 1000 фор. (Јлава ти родољубиви куме, који испуњаваш дјелом оно, што многи хоће да надокнаде са голим и празним ријечма, које никакове стварне користи не дају. По свршетку службе божје која је трајала до једног сата послије подне говорио је високопреосвештени Господин дивну архијерејску бесједу, која је многом побожном слушаоцу сузу на очи натјерала. На завргаетку похииао је народ жељно да цјелива крст и десницу свога дичнога духовног поглавице. Милина је била гледлти побожни сриски народ, како жељно и радознало приходи свом св. Владици, чији благослов, народ ових крајева впсое«о цијени и поштује. Било је ту и цпјело јато и ииовјераца: жена и људи, којн скрушено и побожно нриступаху да иољубе руку Владичину. (Јвакога је Нзегово Високопреосвештенство сачекало, премда је то цјеливање трајало преко пуна два дебела сата. За тим отишао је високопреосвештени госп. Митрополит на ручак који је био приређен од е.рпске општине у част Митрополитову за неких 500 ос°ба. На ручку пало је више лијепих здравица. Прву је наздравио господин Митрополит Његовом Цареком Апостолском Величанству Цару. Другу здравпцу напно је велеможни господин владин савјетник Беркс, Бзеговом Високопреосве • штенетву господину Митрополиту. Трећу је подигао прота бихаћки, високој зе маљској влади, а на посе у здравље Бзегове Преузвишеносги В. Калаја и поглавице земаљске владе барона Апела. Оеим тога пало је још неколиссо лијеппх здравица и све су пропраћене са пуцањем из топова и громогласним живио! Послије ручка свечаност народна трајала је до мркле ноћи. Ето тако је прославила овај дан српсгсо православна опшгина бихаћка, који ће нам остати у милој успомени још много и дуго година. нп.

Из Сарајева у БлаЉуј. (Свршетак) Свештенпци примише сандук, те га на рукама пренесоше до кола, и спровод се крену око 9 сати пр. п. у правцу духанске фабрпке Кошевском и Чемалушом улицом. Папријед се лепршаху црквене заставе, а за њима се отегли у непрегледној дуљини редови школске дјеце нз свију учевних завода у Сарајеву, а, за њима ступаху питомци богословског училигата у Рељеву, који складно појаху црквене пјесме. За богословима иђаху преко 30 у црквено одјејање обучених свештеника, са запаљеним воштаницама, који дјелом из Сарајева, а дјелом са стране поврвили бијаху да и овом приликом покажу, како је велика њихова љубав била, која их је везивала за великог покојника — стекли се бијаху, да му и овом приликом почаст укажу. Иза свештенства ишло је Бзегово Високопреосвештенство господнн АЕ. и Митрополит Николај у архијерејском црквеиом одјејању, а за њим часни земни остаци на мртвачким колима, у којима бијаху упрегнута четири црнином покривена коња. Око кола иђаху 6 богослова, а за њима ступаху високи претставници владе, изасланици општина, многобројно чиновништво војничког и грађанског реда и непрегледна множина народа.