Istočnik

Бр. 23

источник

Стр. 357

Одговор Господа нашег Исуса Христа на лукаво и нодмукло питање Фарисеја о плаћашу данка Кесару. (Мат. 22, 15—22; Марк, 12, 13-17; Лук. 20, 20—26.) (Наетакак.) Али Онај, пред чијим Је очима све голо и откривено (Јевр. 4, 13), Еоји све зна и нема потребе да му свједочи ко за човјека, јер сам знаде, шта је у човјеку (Јов. 2, 24—25) проникнуо је у мисли посланнка фарисејских јер разумјевши лук а в с т в о њ и х о в о, р е к а о и м: ш т о М е к у ш а т е, л и ц е м ј е р и ? (Мат. 22, 18; Мар. 12, 15; Лук. 20, 23). Под рнјечју лукавстсо (-'цч поугјр1т) разумио је Господ оне зле ннмјере искухпатеља својих, које су они онако кјешто увили у своје тобоже добронамјерно и простодушно питање. Разумио је и схватио Господ, да цијељ питања њихова не бјеше, да истину сазнају, те да се у незнању поуче, већ да Га нскутају. испигају (тра^гтг), не би ли Га како год у клопку умамили, на зло га ниве.ли, те Га онда оптужилп и осудили. 1 ) У том се и састоји лицемјерство њихово, због чега их Спаситељ и назива лицемјерима (бпохрпас). Ријечју пкохр'лх ! . но ће се на овом мјесту у опште да карактеришу Фарисеји у оном смислу, у каквом се та ри)еч о'ично у Еванђељу употребљава (Мат. гл. 23), но хоће овдје, да буде само карактернстпка понашања њихова у то вријеме. 2 ) Св. Јован Златоуст тумачећп ријечи Господа: III т о Ме кушате, лицемјери? велн: „Пошто је злоба и пакост њихова већ сазрела и на видик избила, то Спаситељ дубље засијеца у рану њихову, открива тајне мисли њихове и пред све износи и показује свима, с каковим су намјерама они ЕБему пришли." 3 ) Бенгел због тога, што Христос кушаче Своје пазива лицемјерима, са свијем добро и згодно примјећује: „У истини Он им Се таквим показао, каквим су Га назвали." 4 ), т. ј. не гледајући и не обзпрући се на ласкање њихово, на њихово привидно уважавање и поштовање Њега, Он их назива таким именима, каквога они у истини и заслужд ју, просудио их је посве праведно и истииски. Изобличнвши тако ученике фарисејске, дао им је појма, да је Он проникнуо у њихове злонамјерне мпсли, те указавши им тиме неуспјех цијељи њихове, Господ полази да одговори на стављено Му питање. Он не ће да улази у круг апстракгних појмова и суђења о

*) Меуег, 8. 448.

2 ) 8сћапг, 8. 454.

3 ) ^РР- е< ^* Моп^аисоп, 1от. 7. ра§\ 688.

4 ) С^иотоп, ра^ 139