Istočnik

Стр. 106

источник

Бр. 7

„Оче! Ббг постоји —- вјер/јем; али шта да радим? Ја сам несрећан, грјешан човјек, тражим Вога а ие налазим Га, вичем за помоћ и не добивам помоћи ... Таки тешки насови наилазе на мене, часови очајања и маловјере; утјеши ме, оче, опамети, опрости ..." И кад отац духовни подпгне над твојом главом руку да те благослови, у том часу благосиља тебе и разрјешава сам Господ. — Је ли ти то мало? Опет иди у храм Божји. Кад се отворе двери и служитељ Божјп рекне: „Оо стЕожиш^к и к^кронЈ пристбпнте, — клањај се: Ти ћеш видјети пред собом самога Христа; или приступи к тајнама — примићеш у себе самога Хрпста с ГБеговим божанством и човјештвом. Говорп: К - кр8к>? Господи, пол1ози <иош8 пек^рУнЈ!... И сам ће Господ одговорити твоме срцу, одговориће у толико, да ћеш у томе савршено убјеђен бпти, да Христос Спаситељ и по вазнесењу живи не само на небу него и па земљи, да Га ми можемо и видјети и опипати Га, и шта више, примати Га у себе, у своје срце, — да ријечи ТБегове нијесу лажне: Ево стоуим па врашима и куцам: ако ко чује глас. мој и ошвори врата, уЛи Лу к њему н вечера%у с њиме, и ои са миом (Апок. 3. 20). Ево, ја сам с вама у све даие до свршетка вијека, амин. : 1 Ријеч на Благовијести. ГГретиста Дјева Мчрија од малоће своје живјела је у Јерусалиму васпитајући се у храму јерусалимском. Када је у дјевојачки узраст ступила, остави она свети град, и пресели се у град Назарет у дом сродншга и обручника свога праведног Јосифа, гдје настави свети и богоугодни живот свој. Једнога дана баш кад је душу своју кријепила читањем пророчких књига, спусти се пред њу са небескпх висина вјесник Божјп —- арханђео Гаврило и поздрави је овим поздравом: радуј се благодатна, Господ је с тобом, благословена си гигс међу женама! Смирена дјевојка Марија, кад виђе арханђела и кад чу од њега — вјесника Божјег — ове чудне ријечи, смути се, размишљајући у себи, шта би овај чудан поздрав значити могао. Но арханђео видјевши је смућену и збуњену, охрабри је и поче јој испоручивати радосну вијест о зачећу и рођењу сина овпм ријечима; Не бој се Маријо, јер си нашла милост у Бога. II зачеЛеш и родаНеш Сина, и нареЛи Лсш му име Исус. Он %е биши велики и назвапе се син највишега, и даИе му Бог престо Давида оца његова, и цареваИе у дому Јаковљеву вавјек, и царсшву његову не Ие бити конца. Пречиота Дјева, која је важљубила чистоту дјевичанског живота и положила објет, да ће до смрти своје остати дјевојком, кад чу вијест ову о зачећу и рођеп>у сина, зачуђена запита арханђела: како Ле шо бити, кад не знам за мужа? Како могу зачети и родити, кад мужа немам? како ћу бити матером, кад сам обрекла да ћу вјечито остати дјевојком? Ангел јој рече, да ће она зачети ц родити сина, н онет остати дјевојком, јер опа не ће зачети као што друге жене зачињу, него ће зачети силом и наитијем светог Духа, и родиће не обичног човјека, но Сина Божја. Дух свеши — рече он — сиИи Ае на тебе и сила највишега осјениЛс