Istočnik

Бр. 7

Стр. 105

ђаволу п погибији, п да престанем п мислитм о томе?!... Те мреже тако су ме спутале, да се не могу сам избавпти... Шта да радим ? Боже мој! Боже мој ? Гдје си Ти?"... II без тешких гријеха, и без великих иесрећа, свн смо ми доста грјешни, доста несрећни. Те свакодневне неугодности, те неиспуњене наде, ти непрестани губици ■—- с једне стране, а с друге —- те непрестане погрјешке, грјехопадеша, те честе неправичности наше у одношају према ближњима, то вјечно самољубље, та постојана хладноћа у одиошају према Богу: ми тако мало мислимо на Њега, тако мало чинимо што Му је угодно, тако често заборављамо на вјечност... Тко од нас смије рећи, да стоји на правом путу, на коме треба да стоји човјек хришћанин? Тко може рећп, да је спокојан и задовољан са својом судбом ? Због тога се и догађа често, да све на свијету мрзимо. 11огледаш ли у свијет Божји? — он нам не да нпшта, или даје само за то, да нам одузме и да нас раздражи; погледаш ли на људе? —- Господ је с њима, ми сами нијесмо бољи од њих; погледаш лн на себе? Тамо је тако пусто, тако мрачно ... Таштина над таштинама, све је сујета! ... Ко ће ми дати крила, да полетим и отпочинем ? Боже мој, Боже мој! Та гдје сп Тн, гдје си Ти Господе?... Ево ја сам с вама у свв дане до свршвтка вијека, амип. Тражатв и на/т ? гвтв! Тко у душевној тузи хоће да тражи Господа. нека прије свега зпа, да је по ријечима апостола, Господ близу (Ф. 4. 6). Господ није далеко ни од једнога измеЈју нас. Само Га потражи приљежно п тамо, гдје га треба тражити. — Прије свега, затвори се у своју клијет п иомолп се Оцу небесному тајно. Ие бој се: Господ ће впдјети, чуће твоју тајну молитву, и платиће ти јавно. — Или још боље — дођи у дом Божји; не гурај се тамо да доЗ^еш напријед: овдје ћете узнемиривати људско љубопптство; станп тамо, гдјегод у углу, побожно падии на земљу ц реци: „Господе! дошао сам да те овдје потражам. Жалосиа је душа моја!..." Г дј е су д в а и л и т р и с а б р а и п у п м е м о ј е, ондје сам ја ме^у њима (Мат. 18. 20). Госиод је несумњиво овдје; (Зн ће се показати и твоме срцу — без сваке сумње. Или, ако сп ти човјек имућаи, иди, потражи Господа у казппоници, болници, убогој кућпци, гдје влада глад и сиротиња, или болест, илп душевно растројство, илн све то скупа; пружи руку помоћи несрећнику; сјети се да онај, ко даје сиротињи, позајмљује Богу; што учиниш Ти једному од овпх малих, чиниш Господу, — скупа са спромахом пружа тебп руку сам Господ, једну пружа другом благоспља. — Илн, ако си малодушан, ако те савјест узнемирује, иди к твом духовном оцу, реци му: